2 Sam 1-3
1
1 David doznaje za smrt Šaulovu
Poslije Šaulove smrti David se vratio kući pobijedivši Amalečane. Dva je dana proveo u Siklagu. 2 Trećega dana dođe neki čovjek iz Šaulova tabora, razdrtih haljina i prahom posute glave. Došavši k Davidu, baci se na zemlju i pokloni mu se. 3 David ga upita: »Odakle dolaziš?« A on mu odgovori: »Umakao sam iz izraelskog tabora.« 4 A David ga upita: »Što se dogodilo? Pripovijedaj mi!« On odvrati: »Narod je pobjegao iz boja, a mnogo je ljudi i poginulo. Mrtvi su i Šaul i njegov sin Jonatan.«
5 Nato David upita mladoga glasonošu: »Kako znaš da je poginuo Šaul i njegov sin Jonatan?« 6 A mladi glasonoša odgovori: »Slučajno sam došao na goru Gilbou i vidio Šaula kako se upro u svoje koplje, a bojna kola i konjanici natisnuli se za njim. 7 Šaul, obazrevši se, ugleda mene pa me zovnu, a ja mu se odazvah: ‘Evo me!’ 8 I upita me on: ‘Tko si ti?’ A ja mu odgovorih: ‘Amalečanin sam.’ 9 Tada mi on reče: ‘Dođi ovamo k meni pa me ubij, jer me obuzeo smrtni grč, a duša je još sva u meni!’ 10 Pristupih k njemu i zadadoh mu smrtni udarac, jer sam znao da neće preživjeti nakon pada. Zatim uzeh kraljevski znak koji mu bijaše na glavi i narukvicu koju imaše na ruci i, evo, donesoh to svome gospodaru.«
11 Tada David zgrabi svoje haljine i razdrije ih, a tako i svi ljudi koji bijahu s njim. 12 I naricali su, plakali i postili do večeri za Šaulom i za njegovim sinom Jonatanom, za Jahvinim narodom i za domom Izraelovim što izginuše od mača.
13 Potom David upita mladoga glasonošu: »Odakle si ti?« A on odgovori: »Ja sam sin jednoga došljaka, Amalečanina.« 14 Tada mu reče David: »Kako se nisi bojao dići ruku da ubiješ pomazanika Jahvina?« 15 I dozva David jednoga od momaka i zapovjedi mu: »Dođi ovamo i smakni ga!« Udari ga momak i on umrije. 16 A David mu još doviknu: »Tvoja krv na tvoju glavu! Tvoja su usta posvjedočila protiv tebe kad si rekao: ‘Ja sam ubio pomazanika Jahvina.’«
17 Davidova tužaljka za Šaulom i Jonatanom
Tada David zapjeva ovu tužaljku za Šaulom i za njegovim sinom Jonatanom. 18 Zapisana je u Knjizi Pravednikovoj da je uče sinovi Judini. David reče:
19 »Oh, kako ti slava pade, Izraele,
izginuše div-junaci na tvom visu!
20 O porazu vi u Gatu ne pričajte,
aškelonskim ulicama ne glasite,
da se kćeri ne vesele filistejske,
mlade žene da ne kliču nevjerničke.
21 O Gilbojske gore klete, rosa na vas
ne padala nit’ vas kiša s neba prala!
Vaša polja ne vraćala rod za sjeme,
jer kod vas je osramoćen štit junaka!
Štit Šaulov nije bio uljem mazan,
22 nego krvlju ranjenika, mašću palih!
Lûk Jonate nikad nije promašio,
mač Šaulov nikad bezuspješan bio!
23 Šaul i Jonata, ljupki, ponositi,
ni živi se ne rastaše, ni u smrti!
Od orlova bjehu brži,
od lavova snagom jači!
24 Za Šaulom sad plačite, Izraelke,
jer je u kras i u grimiz vas odijev’o!
Uz to zlatan nakit on je
na ruho vam pričvršćiv’o.
25 Usred boja poginuše div-junaci!
Smrt me tvoja, Jonatane, ožalosti!
26 Žao mi je tebe, brate, Jonatane!
Kako li mi drag bijaše ti veoma!
Ljubav tvoja bješe meni
još od ženske čudesnija.
27 Oh, kako su izginuli div-junaci,
i oružje bojno kako skršeno je!«
2
1 IV. DAVID
1. DAVID KRALJ JUDE
Davidovo pomazanje u Hebronu
Poslije toga David upita Jahvu ovako: »Treba li da pođem u koji Judin grad?« A Jahve mu odgovori: »Pođi!« David opet upita: »Kamo da pođem?« A odgovor bješe: »U Hebron!« 2 Tako David ode onamo, a s njim i njegove dvije žene, Ahinoama iz Jizreela i Abigajila, Nabalova žena iz Karmela. 3 I ljudi koji bijahu s Davidom odoše s njim, svaki sa svojom obitelji, i nastaniše se u gradićima Hebrona. 4 Tada dođoše ljudi iz Jude i pomazaše ondje Davida za kralja nad domom Judinim.
Poruka Jabešanima
Tada javiše Davidu da su ljudi iz Jabeša u Gileadu pokopali Šaula. 5 Nato David posla glasnike k Jabešanima u Gileadu i poruči im: »Budite blagoslovljeni od Jahve što ste izvršili to djelo ljubavi prema svome gospodaru Šaulu i što ste ga pokopali! 6 Zato neka vam Jahve iskaže svoju ljubav i dobrotu, a i ja ću vam učiniti dobro zato što ste tako radili. 7 A sada se ohrabrite i budite junaci, jer je Šaul, vaš gospodar, poginuo, a mene je Judin dom pomazao za svoga kralja.«
8 Abner postavlja Išbaala za kralja u Izraelu
Ali Abner, sin Nerov, vojvoda Šaulove vojske, bijaše uzeo Šaulova sina Išbaala i doveo ga prijeko u Mahanajim. 9 Ondje ga je postavio za kralja nad Gileadom, nad Ašeranima, nad Jizreelom, Efrajimom, Benjaminom i nad svim Izraelom. 10 Išbaalu, sinu Šaulovu, bijaše četrdeset godina kad je postao kraljem nad Izraelom, a kraljevao je dvije godine. Samo je Judin dom pristao uz Davida. 11 A David je kraljevao u Hebronu nad Judinim domom sedam godina i šest mjeseci.
12 Rat između Jude i Izraela – Bitka kod Gibeona
Potom iziđe Abner, Nerov sin, s ljudima Šaulova sina Išbaala iz Mahanajima prema Gibeonu. 13 Ali i Joab, Sarvijin sin, iziđe s Davidovim ljudima iz Hebrona i srete se s njima kod Gibeonskog jezera. Tu se zaustaviše, ovi s jedne strane jezera, a oni s druge strane.
14 Tada Abner reče Joabu: »Neka ustanu mladići i neka se bore pred nama!« A Joab odgovori: »Neka ustanu!« 15 I ustadoše, pa ih izbrojiše: dvanaest od Benjamina za Išbaala, Šaulova sina, i dvanaest od Davidovih ljudi. 16 I svaki dohvati svoga protivnika za glavu i zabode mu mač u bok, tako da su svi popadali zajedno. Zato se to mjesto prozvalo Polje bokova, a leži kod Gibeona.
17 Potom se zametnu onoga dana vrlo žestoka bitka i Davidove čete razbiše Abnera i Izraelce. 18 A bijahu ondje tri Sarvijina sina: Joab, Abišaj i Asahel; a Asahel bijaše brz u trku kao gazela u polju. 19 I jurnu Asahel u potjeru za Abnerom; u stopu je slijedio Abnera ne skrećući ni desno ni lijevo. 20 Abner se obazre i upita: »Jesi li to ti, Asahele?« A on odgovori: »Jesam.« 21 A Abner mu reče: »Okreni se nadesno ili nalijevo pa zgrabi jednoga od tih mladića i uzmi njegovu odoru!« Ali Asahel nije htio da skrene od njega. 22 Abner opet reče Asahelu: »Ukloni se od mene! Zašto da te sastavim sa zemljom? Kako bih onda još smio doći na oči tvome bratu Joabu?« 23 Ali on nikako nije htio da se ukloni. Zato ga Abner udari stražnjim krajem koplja u trbuh tako da mu je koplje izašlo kroz leđa van: on ondje pade i umrije na mjestu. I ustavljao se tko god je došao na ono mjesto gdje je pao i umro Asahel.
24 Ali Joab i Abišaj nastaviše da gone Abnera, a kad je sunce zašlo, stigoše do brežuljka Ame, koji leži istočno od doline, na putu prema Gebi. 25 Dotle se Benjaminovi sinovi skupiše za Abnerom, sastaviše četu i stadoše na vrh brežuljka Ame. 26 Tada Abner viknu Joabu: »Zar će nas dovijeka proždirati mač? Ne znaš li da će to svršiti nesrećom? Kad ćeš napokon kazati svojim ljudima da se okane gonjenja svoje braće?« 27 A Joab odvrati: »Tako mi živog Jahve, da ti nisi progovorio, tek bi se sutra ujutro ovi ljudi okanili gonjenja svoje braće.« 28 Nato Joab zatrubi u rog i sva vojska stade: prestadoše goniti Izraela i ne nastaviše boja.
29 Abner i njegovi ljudi išli su kroz Arabu cijelu onu noć; onda prijeđoše preko Jordana, nastaviše put cijelo jutro i stigoše napokon u Mahanajim. 30 Kad je Joab odustao od potjere za Abnerom i skupio svu vojsku, vidješe da između Davidovih ljudi nema devetnaestorice, i uz to Asahela. 31 A Davidovi su ljudi od Benjaminovih sinova, Abnerovih vojnika, pobili tri stotine i šezdeset ljudi. 32 Asahela ponesoše i pokopaše u grobu njegova oca u Betlehemu. A Joab i njegovi ljudi išli su svu noć i već se bijaše zadanilo kad stigoše u Hebron.
3
1 Rat između Šaulove kuće i Davidove kuće potrajao je još dugo vremena, ali je David sve više jačao, a Šaulova kuća postajala sve slabija.
2 Davidovi sinovi rođeni u Hebronu
Davidu se rodiše sinovi u Hebronu. Prvenac mu je bio Amnon, od Ahinoame Jizreelke; 3 drugi mu je bio Kileab, od Abigajile, žene Nabalove iz Karmela; treći Abšalom, sin Maake, kćeri gešurskoga kralja Tolmaja; 4 četvrti Adonija, sin Hagitin; peti Šefatja, sin Abitalin; 5 šesti Jitream, od Egle, Davidove žene. Ti se Davidu rodiše u Hebronu.
6 Razdor između Abnera i Išbaala
Dok je trajao rat između Šaulove kuće i Davidove kuće, Abner je malo-pomalo prisvajao svu vlast u Šaulovoj kući. 7 A u kući bijaše Šaulova inoča po imenu Rispa, kći Ajina: nju Abner uze sebi. A Išbaal upita Abnera: »Zašto si se približio inoči moga oca?« 8 Na te Išbaalove riječi Abner se razgnjevi i reče: »Zar sam ja pasja glava u Judi? Do danas sam samo dobro činio domu tvoga oca Šaula, njegovoj braći i njegovim prijateljima; nisam dopustio da padneš u Davidove ruke, a ti me danas prekoravaš zbog obične žene! 9 Neka Abneru Bog učini ovo zlo i neka mu doda drugo ako ne izvršim kako se Jahve zakleo Davidu: 10 da će oduzeti kraljevstvo Šaulovoj kući i da će utvrditi Davidovo prijestolje nad Izraelom i nad Judom od Dana pa do Beer Šebe!«
11 Išbaal se ne usudi odgovoriti ni riječi Abneru jer ga se bojaše.
12 Abner pregovara s Davidom
Nato Abner posla glasnike k Davidu i poruči mu: »Čija je zemlja?« Htio je reći: »Učini savez sa mnom i moja će ti ruka pomoći da okupiš oko sebe svega Izraela.« 13 David odgovori Abneru: »Dobro! Učinit ću savez s tobom! Ali samo jedno tražim od tebe: ne smiješ mi doći na oči ako ne dovedeš sa sobom Mikalu, Šaulovu kćer, kad dođeš da vidiš moje lice.« 14 Ujedno posla David glasnike i k Išbaalu, Šaulovu sinu, s porukom: »Vrati mi moju ženu Mikalu, koju sam stekao stotinom filistejskih obrezaka.« 15 Išbaal posla po nju i uze je od njezina muža Paltiela, Lajiševa sina. 16 A njezin muž pođe s njom i pratio ju je plačući sve do Bahurima. Tada mu Abner reče: »Hajde, vrati se sada kući!« I on se vrati.
17 Abner je već bio razgovarao s Izraelovim starješinama i rekao im: »Već odavna želite Davida za svoga kralja. 18 Učinite to sada, jer je Jahve rekao o Davidu ovo: ‘Rukom svoga sluge Davida izbavit ću svoj narod Izraela iz ruke filistejske i iz ruku svih njegovih neprijatelja.’« 19 Tako je Abner govorio i Benjaminovim sinovima, a onda je otišao u Hebron da javi Davidu sve što se svidjelo Izraelu i domu Benjaminovu.
20 Kad je Abner došao k Davidu u Hebron, i s njim dvadeset ljudi, David priredi gozbu Abneru i ljudima koji bijahu s njim. 21 Tada Abner reče Davidu: »Hajdemo! Ja ću skupiti svega Izraela oko gospodara moga kralja: oni će sklopiti s tobom savez i ti ćeš kraljevati nad svim što budeš želio.« David otpusti Abnera, koji ode u miru.
22 Umorstvo Abnerovo
I gle, Davidovi se ljudi s Joabom upravo vraćali s četovanja, noseći sa sobom bogat plijen, a Abner nije više bio kod Davida u Hebronu, jer ga David bijaše otpustio te je on otišao u miru. 23 Kad stiže Joab i sva vojska što je išla s njim, javiše Joabu da je Abner, Nerov sin, bio došao kralju i da ga je kralj otpustio da ode u miru. 24 Tada Joab dođe kralju i reče mu: »Što si učinio? Abner je došao k tebi, zašto si ga otpustio da ode u miru? 25 Zar ne znaš Abnera, Nerova sina? Došao je da te prevari, da dozna tvoje korake, da dozna sve što činiš!«
26 Potom izađe Joab od Davida i posla glasnike za Abnerom, koji ga vratiše, od studenca Sire, a David nije znao ništa o tome. 27 Kad se Abner vratio u Hebron, odvede ga Joab u stranu iza vrata, kao da želi s njim nesmetano govoriti, i ondje ga smrtno rani u slabine da se osveti za krv svoga brata Asahela.
28 Kad je David to poslije čuo, reče: »Ja i moje kraljevstvo nevini smo pred Jahvom dovijeka za krv Abnera, sina Nerova. 29 Neka padne na Joabovu glavu i na sav njegov očinski dom! Nikad ne ponestalo u Joabovu domu ljudi bolesnih od gnojenja ili od gube, ljudi koji se laćaju vretena ili padaju od mača, ljudi koji nemaju kruha!« – 30 Joab i njegov brat Abišaj ubili su Abnera jer je on pogubio njihova brata Asahela u boju kod Gibeona. – 31 Nato David reče Joabu i svoj vojsci koja je bila s njim: »Razderite svoje haljine, obucite kostrijet i naričite za Abnerom!« I kralj David pođe za nosilima. 32 Kad su ukopali Abnera u Hebronu, udari kralj u glasan plač na grobu Abnerovu, a plakao je i sav narod.
33 Tada kralj ispjeva ovu tužaljku za Abnerom: »Zar morade umrijeti Abner kako umire luda?
34 Ruke tvoje ne bijahu vezane,
noge tvoje ne bijahu okovane.
Pao si kao što se pada od zlikovaca!«
Tada sav narod još ljuće zaplaka za njim.
35 Nato pristupi sav narod nutkajući Davida da jede dok je još dana, ali se David zakle ovako: »Neka mi Bog učini ovo zlo i neka mi doda drugo zlo ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!« 36 Sav je narod to čuo, i bilo mu je po volji, kao što je narod i sve drugo odobravao što god je kralj činio. 37 Toga dana sav narod i sav Izrael spozna da kralj nije kriv u umorstvu Abnera, sina Nerova.
38 Nato kralj reče svojim dvoranima: »Ne znate li da je danas pao knez i velik čovjek u Izraelu? 39 Ali ja sam sada još slab, iako sam pomazani kralj, a ovi ljudi, Sarvijini sinovi, jači su od mene. Neka Jahve plati zločincu po njegovoj zloći!«
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.