1 Sam 19-21
19
1 Jonatan se zauzima za Davida
Šaul razloži svome sinu Jonatanu i svim svojim dvoranima svoju namjeru da ubije Davida. Ali Jonatan, Šaulov sin, vrlo je volio Davida. 2 I Jonatan to javi Davidu ovako: »Moj otac Šaul kani te ubiti. Budi, dakle, na oprezu sutra ujutro, ostani u skrovištu i pritaji se. 3 A ja ću izaći i stajat ću pokraj svoga oca u polju gdje ti budeš i govorit ću za tebe sa svojim ocem. Kad saznam kako je, javit ću ti.«
4 Jonatan pohvali Davida svome ocu Šaulu i reče mu ovako: »Neka se kralj ne ogriješi o svoga slugu Davida jer se on nije ništa ogriješio o tebe; naprotiv, ono što je radio bilo je od velike koristi za tebe. 5 On je stavio život svoj na kocku, ubio je Filistejca i Jahve je pribavio veliku pobjedu svemu Izraelu: vidio si i radovao se. Zašto bi se, dakle, ogriješio o nevinu krv ubijajući Davida bez razloga?« 6 Šaul posluša Jonatanove riječi i zakle se: »Živoga mi Jahve, David neće umrijeti!« 7 Tada Jonatan dozva Davida i kaza mu sve te riječi. Zatim Jonatan dovede Davida k Šaulu i David opet dobi službu koju je imao prije.
8 2. DAVIDOV BIJEG
Šaul napada Davida
Kad je rat i opet buknuo, iziđe David na bojište da se bori s Filistejcima; i porazi ih tako da su pobjegli pred njim. 9 Tada zao duh Jahvin obuze Šaula: kad je sjedio u svojoj kući, s kopljem u ruci, a David rukom udarao u harfu, 10 Šaul pokuša da svojim kopljem pribode Davida uza zid, ali on izmakne Šaulovu udarcu te se koplje zabode u zid. David pobježe i spasi se.
11 Mikala spašava Davida
Iste noći Šaul posla glasnike da nadziru Davidovu kuću jer je htio da ubije Davida u rano jutro. Ali Davidova žena Mikala javi to Davidu govoreći: »Ako noćas ne umakneš na sigurno mjesto, sutra ćeš biti mrtav!« 12 Tada Mikala spusti Davida kroz prozor. On ode i spasi se bijegom.
13 A Mikala uze idol, položi ga u postelju, stavi mu oko glave kozju dlaku i pokri ga pokrivačem. 14 Kad je Šaul poslao glasnike da uhvate Davida, ona im reče: »Bolestan je.« 15 Ali Šaul vrati glasnike natrag da vide Davida i zapovjedi im: »Donesite ga k meni u postelji da ga ubijem!« 16 A kad su glasnici ušli, gle: u postelji bješe idol, s kozjom dlakom oko glave! 17 Tada Šaul reče Mikali: »Zašto si me tako prevarila i pustila moga neprijatelja da pobjegne i da se spasi?« A Mikala odgovori Šaulu: »On mi je rekao: ‘Pusti me da odem, ili ću te ubiti!’«
18 Šaul i David kod Samuela
Tako je David pobjegao i spasio se. I ode on k Samuelu u Ramu i javi mu sve što mu je učinio Šaul. Potom odoše on i Samuel i nastaniše se u Najotu. 19 A Šaulu javiše ovako: »Eno Davida u Najotu u Rami.« 20 Tada Šaul posla glasnike da uhvate Davida. Kad su oni vidjeli zbor proroka u proročkom zanosu, a Samuela im na čelu, obuze Božji duh i Šaulove glasnike te i oni padoše u proročki zanos. 21 Kad su to javili Šaulu, on posla druge glasnike, ali i oni padoše u proročki zanos. Potom Šaul posla i treće glasnike, ali i oni padoše u proročki zanos.
22 Tada Šaul krenu sâm u Ramu i kad dođe do velikog bunara kod Sekua, zapita: »Gdje su Samuel i David?« I odgovoriše mu: »Eno ih u Najotu u Rami.« 23 On odmah pođe prema Najotu u Rami. Ali i njega obuze duh Božji te je išao u proročkom zanosu sve dok nije došao u Najot u Rami. 24 Tu i on svuče svoje haljine jer i njega obuze zanos pred Samuelom; zatim je legao gol i ostao tako cio onaj dan i svu noć.
Tako je nastala uzrečica: »Zar je i Šaul među prorocima?«
20
1 Jonatan pomaže Davidu u bijegu
David pobježe iz Najota u Rami i dođe k Jonatanu te mu reče: »Što sam učinio? Kakva je bila moja krivica i što sam zgriješio tvome ocu da traži moj život?« 2 A on mu odgovori: »Daleko od tebe ta misao! Ti nećeš poginuti. Eto, moj otac ne poduzima ništa, bilo veliko ili ne bilo, a da to meni ne otkrije. Zašto bi, dakle, moj otac krio od mene upravo to? Neće to biti!« 3 Ali se David zakle i reče: »Tvoj otac dobro zna da sam ja stekao tvoju naklonost, pa misli: ‘Ne treba da Jonatan išta zna o tome, da ne bude žalostan.’ Ali živoga mi Jahve i života mi tvoga, ima samo jedan korak između mene i smrti.«
4 Tada Jonatan upita Davida: »Što želiš da učinim za tebe?« 5 A David odgovori Jonatanu: »Evo, sutra je mladi mjesec i ja bih morao jesti s kraljem za stolom; ali me ti pusti da odem, da se sakrijem u polju do prekosutra navečer. 6 Ako tvoj otac opazi da me nema, reći ćeš mu ovako: ‘David me uporno molio da ga pustim da skokne u svoj grad Betlehem, jer se ondje slavi godišnja žrtva za svu njegovu obitelj.’ 7 Ako on rekne: ‘Dobro!’, tvoj je sluga spašen. Ako li plane gnjevom, znaj da je čvrsto naumio da me pogubi. 8 Iskaži, dakle, milost svome sluzi kad si slugu svoga uveo sa sobom u savez Jahvin. Ali ako ima kakva krivica na meni, ubij me sâm. Zašto bi me vodio k svome ocu?«
9 A Jonatan mu odgovori: »Daleko od tebe ta misao! Kad bih ja pouzdano znao da je moj otac čvrsto naumio da na tebe svali nesreću, zar ti ja ne bih dojavio?«
10 David upita Jonatana: »A tko će mi javiti ako ti tvoj otac odgovori što zlo?«
11 Jonatan odgovori Davidu: »Hodi, izađimo u polje!« I izađu obojica u polje. 12 Tada Jonatan reče Davidu: »Jahve, Bog Izraelov, neka mi bude svjedok! Ja ću iskušati svoga oca prekosutra u ovo doba. Ako bude dobro po Davida, a ja ne pošaljem k tebi da te obavijestim, 13 neka Jahve učini to zlo Jonatanu i neka mu doda drugo zlo! Ako li mome ocu bude drago da ti učini zlo, javit ću ti i pustit ću te da odeš u miru; i Jahve neka bude s tobom kao što je bio s mojim ocem! 14 Ako ja još budem živ, moći ćeš mi iskazati milosrđe Jahvino; ako li umrem, 15 ne uskrati svoje dobrote mome domu dovijeka! Kad Jahve redom iskorijeni Davidove neprijatelje s lica zemlje, 16 neka ime Jonatanovo ne iščezne s domom Šaulovim, inače će Jahve tražiti o tome račun od Davidovih neprijatelja.«
17 Tada se Jonatan još jednom zakune Davidu ljubavlju svojom, jer ga je ljubio svom ljubavlju duše svoje.
18 Potom reče Jonatan Davidu: »Sutra je mladi mjesec i opazit će se da te nema, jer će tvoje mjesto biti prazno. 19 Prekosutra će se još očitije vidjeti da te nema, a ti dođi na mjesto gdje si se bio sakrio u dan onoga događaja i sjedni kraj onoga humka što ga znaš. 20 A ja ću prekosutra izmetati strijele na onu stranu kao da gađam onamo. 21 A onda ću poslati momka i reći mu: ‘Idi! Nađi strijelu!’ Ako onda doviknem momku: ‘Pazi, strijela je ovamo bliže od tebe, donesi je!’ – ti onda dođi, jer je za tebe dobro i nema nikakve opasnosti, tako mi Jahve živoga! 22 Ako li doviknem momku: ‘Pazi, strijela je onamo dalje od tebe!’ – ti onda otiđi, jer te Jahve šalje odavde. 23 A za ovaj dogovor što smo ga ugovorili ja i ti neka je Jahve svjedok između mene i tebe dovijeka!«
24 Potom se David sakri u polju. Kad je došao mlađak, kralj je sjeo za stol da jede. 25 Kralj sjede na svoje obično mjesto, na mjesto uza zid, Jonatan se smjesti sučelice njemu, Abner sjede kraj Šaula, a Davidovo mjesto osta prazno. 26 Ali Šaul ne reče ništa onaj dan jer mišljaše: »Dogodilo mu se štogod, bit će da nije čist.«
27 Sutradan iza mladog mjeseca, drugi dan u mjesecu, opet Davidovo mjesto osta prazno, i Šaul upita svoga sina Jonatana: »Zašto Jišajev sin nije došao na objed ni jučer ni danas?«
28 A Jonatan odgovori Šaulu: »David me uporno molio da ga pustim da ide u Betlehem. 29 Rekao mi je: ‘Pusti me da idem jer slavimo obiteljsku žrtvu u mom gradu i moja su me braća pozvala da dođem. Ako sam, dakle, stekao tvoju naklonost, daj mi dopust da pohodim svoju braću.’ Eto, zato ga nema kod kraljeva stola.«
30 Tada Šaul planu gnjevom na Jonatana i reče mu: »Izrode i propalico! Misliš da ne znam da si u savezu s Jišajevim sinom, na sramotu svoju i na sramotu majčinu krilu! 31 Jer dokle god bude živ na zemlji Jišajev sin, nećeš biti siguran ni ti ni tvoje kraljevstvo. Zato sad pošalji po njega i dovedi ga k meni jer je osuđen na smrt.«
32 A Jonatan odvrati svome ocu Šaulu i reče mu: »Zašto on mora umrijeti? Što je učinio?« 33 Tada Šaul odape koplje na sina da ga probode. Jonatan vidje da je njegov otac odlučio da ubije Davida. 34 Jonatan ustade od stola sav jarostan i nije jeo ništa toga drugog dana u mjesecu jer se zabrinuo za Davida što ga je njegov otac pogrdio.
35 Sutradan ujutro izađe Jonatan u polje prema dogovoru s Davidom; s njim je išao mlad momak. 36 I on reče svome momku: »Ti ćeš otrčati i naći strijele koje ću sada izmetnuti.« I momak otrča, a Jonatan odape strijelu tako da je preletjela preko njega. 37 Kad je momak došao do mjesta gdje je bila strijela koju je izbacio Jonatan, viknu Jonatan za momkom: »Nije li strijela onamo dalje od tebe?« 38 Još Jonatan viknu za momkom: »Brže! Požuri se! Ne stoj!« Jonatanov momak diže strijelu i donese je svome gospodaru. 39 Momak nije ništa opazio, samo su Jonatan i David znali o čemu se radi.
40 Nato Jonatan preda oružje momku i reče mu: »Idi i odnesi to u grad!« 41 Kad je momak otišao, David iziđe iza humka, pade ničice na zemlju i pokloni se tri puta. Potom se izljubiše i plakahu zajedno dok se nisu isplakali. 42 Zatim Jonatan reče Davidu: »Idi u miru! Što smo se obojica zakleli Jahvinim imenom, neka Jahve bude svjedok između mene i tebe, između moga potomstva i tvoga potomstva dovijeka!«
21
1 Nato David usta i ode, a Jonatan se vrati u grad.
2 Boravak u Nobu
David dođe u Nob k svećeniku Ahimeleku. Ovaj dršćući pođe ususret Davidu i upita ga: »Zašto si sâm i nema nikoga s tobom?« 3 A David odgovori svećeniku Ahimeleku: »Kralj mi je dao nalog i rekao mi: ‘Nitko neka ništa ne dozna zašto te šaljem i što sam ti zapovjedio!’ A momke sam poslao da me dočekaju na tom i tom mjestu. 4 A sada, ako imaš pri ruci pet hljebova, daj mi ih, ili što god se nađe!« 5 A svećenik odgovori Davidu: »Nemam pri ruci običnoga kruha, nego samo svetoga kruha; ali samo ako su se tvoji momci uzdržali od žena.«
6 David odgovori svećeniku ovako: »Sasvim pouzdano! Žene su nam bile uskraćene, kao uvijek kad izlazimo na vojni pohod, i tijela su u momaka čista. Iako je ovo običan put, uistinu su danas čisti tijelom.« 7 Tada mu svećenik dade svetoga kruha, jer nije bilo drugoga kruha ondje osim žrtvenoga, onoga koji se uklanjao ispred Jahve da se zamijeni toplim kruhom u dan kad se uzima.
8 Ondje je istoga dana bio jedan od Šaulovih slugu, zadržao se pred Jahvom; zvao se Doeg Edomac, a bio je nadglednik Šaulovih pastira.
9 David upita Ahimeleka: »A nemaš li ovdje pri ruci kakvo koplje ili mač? Nisam uzeo sa sobom ni svoga mača ni svoga oružja, jer je kraljev nalog bio hitan.« 10 A svećenik mu odgovori: »Ovdje je mač Filistejca Golijata, onoga koga si ubio u Terebintskoj dolini; zamotan je u plašt i položen iza oplećka. Ako ga hoćeš uzeti, uzmi ga samo, jer drugoga osim njega nema ovdje.« A David odvrati: »Takva više nema, daj mi ga!«
11 David kod Filistejaca
Potom David ustade i pobježe onaj dan daleko od Šaula i dođe Akišu, kralju Gata. 12 A dvorani Akiševi rekoše svome kralju: »Nije li to David, kralj zemlje? To je onaj o kome su plešući pjevali: ‘Pobi Šaul svoje tisuće,
David na desetke tisuća.’«
13 David se zamisli o tim riječima i silno se uplaši gatskoga kralja Akiša. 14 Tada se David poče pretvarati pred njima kao da je umobolan i vladati se kao luđak u njihovim rukama: bubnjao je po vratima i puštao da mu teče slina niz bradu.
15 Tada Akiš reče svojim dvoranima: »Vidite dobro da je čovjek lud! Zašto ga dovodite k meni? 16 Zar nemam dosta budala te mi dovodite ovoga da mi dosađuje svojim ludilom? Zar će taj ući u moju kuću?«
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
