Mt 19-21
19
1 VI. SKORA BUDUĆNOST NOVOGA BOŽJEG SVIJETA
1. PRIPOVJEDNI DIO
Nerazrješivost ženidbe
(Mk 10, 1–12)
Kad Isus završi te besjede, ode iz Galileje i dođe u judejski kraj s onu stranu Jordana. 2 Za njim je išao silan svijet. Ondje ih izliječi.
3 Pristupe mu tada farizeji pa, da ga iskušaju, kažu: »Je li dopušteno otpustiti ženu s kojega god razloga?« 4 On odgovori: »Zar niste čitali: Stvoritelj od početka muško i žensko stvori ih 5 i reče: Stoga će čovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju ženu; i dvoje njih bit će jedno tijelo? 6 Tako više nisu dvoje, nego jedno tijelo. Što, dakle, Bog združi, čovjek neka ne rastavlja.«
7 Kažu mu: »Zašto onda Mojsije zapovjedi dati otpusno pismo i – otpustiti?« 8 Odgovori im: »Zbog tvrdoće srca vašega dopusti vam Mojsije otpustiti žene, ali od početka ne bijaše tako. 9 A ja vam kažem: Tko otpusti svoju ženu – osim zbog bludništva – pa se oženi drugom, čini preljub.«
10 Dragovoljna uzdržljivost
Kažu mu učenici: »Ako je tako između muža i žene, bolje je ne ženiti se.« 11 A on im reče: »Ne shvaćaju toga svi, nego samo oni kojima je dano. 12 Doista, ima za ženidbu nesposobnih koji se takvi iz utrobe materine rodiše. Ima nesposobnih koje ljudi onesposobiše. A ima nesposobnih koji sami sebe onesposobiše poradi kraljevstva nebeskoga. Tko može shvatiti, neka shvati.«
13 Isus i djeca
(Mk 10, 13–16; Lk 18, 15–17)
Tada mu doniješe dječicu da na njih stavi ruke i pomoli se. A učenici im branili. 14 Nato će im Isus: »Pustite dječicu i ne priječite im k meni jer takvih je kraljevstvo nebesko!« 15 I položi ruke na njih pa krene odande.
16 Bogati mladić
(Mk 10, 17–22; Lk 18, 18–23)
I gle, pristupi mu netko i reče: »Učitelju, koje mi je dobro činiti da imam život vječni?« 17 A on mu reče: »Što me pitaš o dobrome? Jedan je samo dobar! Ali ako hoćeš u život ući, čuvaj zapovijedi.« 18 Upita ga: »Koje?« A Isus reče:
»Ne ubij!
Ne čini preljuba!
Ne ukradi!
Ne svjedoči lažno!
19 Poštuj oca i majku!
I ljubi svoga bližnjega
kao sebe samoga!«
20 Kaže mu mladić: »Sve sam to čuvao. Što mi još nedostaje?« 21 Reče mu Isus: »Hoćeš li biti savršen, idi, prodaj što imaš i podaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom.« 22 Na tu riječ ode mladić žalostan jer imaše velik imetak.
23 Opasnost od bogatstva
(Mk 10, 23–26; Lk 18, 24–26)
A Isus reče svojim učenicima: »Zaista, kažem vam, teško će bogataš u kraljevstvo nebesko. 24 Ponovno vam velim: Lakše je devi kroz uši iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje.«
25 Čuvši to, učenici se silno snebivahu govoreći: »Tko se onda može spasiti?« 26 A Isus upre u njih pogled pa im reče: »Ljudima je to nemoguće, ali Bogu je sve moguće.«
27 Nagrada Isusovim sljedbenicima
(Mk 10, 27–31; Lk 18, 27–30)
Tada Petar prihvati pa upita: »Evo, mi sve ostavismo i pođosmo za tobom. Što ćemo za to dobiti?« 28 Reče im Isus: »Zaista, kažem vam, vi koji pođoste za mnom, o preporodu, kad Sin Čovječji sjedne na prijestolje svoje slave, i vi ćete sjediti na dvanaest prijestolja i suditi dvanaest plemena Izraelovih. 29 I tko god ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili djecu, ili polja poradi imena mojega, stostruko će primiti i život vječni baštiniti.«
30 »A mnogi prvi bit će posljednji, i posljednji prvi.«
20
1 Radnici posljednjeg sata
»Kraljevstvo je nebesko kao kad domaćin rano ujutro izađe najmiti radnike u svoj vinograd. 2 Pogodi se s radnicima po denar na dan i pošalje ih u svoj vinograd. 3 Izađe i o trećoj uri i vidje druge gdje stoje na trgu besposleni 4 pa i njima reče: ‘Idite i vi u moj vinograd pa što bude pravo, dat ću vam.’ 5 I oni odoše. Izađe opet o šestoj i devetoj uri te učini isto tako. 6 A kad izađe o jedanaestoj uri, nađe druge gdje stoje i reče im: ‘Zašto ovdje stojite vazdan besposleni?’ 7 Kažu mu: ‘Jer nas nitko ne najmi.’ Reče im: ‘Idite i vi u vinograd.’«
8 »Uvečer kaže gospodar vinograda svojemu upravitelju: ‘Pozovi radnike i podaj im plaću počevši od posljednjih pa sve do prvih.’ 9 Dođu tako oni od jedanaeste ure i prime po denar. 10 Pa kada dođu oni prvi, pomisle da će primiti više, ali i oni prime po denar. 11 A kad primiše, počeše mrmljati protiv domaćina: 12 ‘Ovi posljednji jednu su uru radili i izjednačio si ih s nama, koji smo podnosili svu tegobu dana i žegu.’«
13 »Nato on odgovori jednomu od njih: ‘Prijatelju, ne činim ti krivo. Nisi li se pogodio sa mnom po denar? 14 Uzmi svoje pa idi. A ja hoću i ovomu posljednjemu dati kao i tebi. 15 Nije li mi slobodno činiti sa svojim što hoću? Ili zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?’«
16 »Tako će posljednji biti prvi, a prvi posljednji.«
17 Treći navještaj muke i uskrsnuća
(Mk 10, 32–34; Lk 18, 31–34)
Dok je Isus uzlazio u Jeruzalem, uze dvanaestoricu nasamo te im putem reče: 18 »Evo, uzlazimo u Jeruzalem i Sin Čovječji bit će predan glavarima svećeničkim i pismoznancima. Osudit će ga na smrt 19 i predati poganima da ga izrugaju, izbičuju i razapnu, ali on će treći dan uskrsnuti.«
20 Ne gospodujte, nego služite!
(Mk 10, 35–45)
Tada mu pristupi mati sinova Zebedejevih zajedno sa sinovima, pade ničice da od njega nešto zaište. 21 A on će joj: »Što želiš?« Kaže mu: »Reci da ova moja dva sina u tvome kraljevstvu sjednu uza te, jedan tebi zdesna, drugi slijeva.«
22 Isus odgovori: »Ne znate što ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti?« Kažu mu: »Možemo!« 23 A on im reče: »Čašu ćete moju doduše piti, ali sjesti meni zdesna ili slijeva – to nisam ja vlastan dati, to je onih kojima je pripravio moj Otac.«
24 Kada su to čula ostala desetorica, razgnjeve se na dva brata. 25 Zato ih Isus dozva i reče: »Znate da vladari gospoduju svojim narodima i velikaši njihovi drže ih pod vlašću. 26 Neće tako biti među vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude poslužitelj. 27 I tko god hoće da među vama bude prvi, neka vam bude sluga.«
28 »Tako i Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge.«
29 Dva jerihonska slijepca
(Mk 10, 46–52; Lk 18, 35–43)
Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan svijet. 30 I gle, dva slijepca sjeđahu kraj puta. Čuvši da Isus prolazi, povikaše: »Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!« 31 Mnoštvo ih ušutkivalo, ali oni još jače viknuše: »Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!«
32 Isus se zaustavi, dozove ih i reče: »Što hoćete da vam učinim?« 33 Kažu mu: »Gospodine, da nam se otvore oči.« 34 Isus se ganut dotaknu njihovih očiju i oni odmah progledaše. I pođoše za njim.
21
1 Mesijanski ulazak u Jeruzalem
(Mk 11, 1–11; Lk 19, 28–38; Iv 12, 12–19)
Kad se približiše Jeruzalemu te dođoše u Betfagu, na Maslinskoj gori, posla Isus dvojicu učenika 2 govoreći: »Pođite u selo pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i uz nju magare. Odriješite ih i dovedite k meni. 3 Ako vam tko što rekne, recite: ‘Gospodinu trebaju’, i odmah će ih pustiti.«
4 To se dogodi da se ispuni što je rečeno po proroku:
5 Recite kćeri Sionskoj:
Evo kralj ti tvoj dolazi,
krotak, jašuć na magarcu,
na magaretu, mladetu magaričinu.
6 Učenici odu i učine kako im naredi Isus. 7 Dovedu magaricu i magare te stave na njih haljine i Isus uzjaha na njih. 8 Silan svijet prostrije svoje haljine po putu, a drugi rezahu grane sa stabala i sterahu ih po putu. 9 Mnoštvo pak pred njim i za njim klicaše: »Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana u visinama!«
10 Kad uđe u Jeruzalem, uskomešao se sav grad i govorio: »Tko je ovaj?« 11 A mnoštvo odgovaraše: »To je Prorok, Isus iz Nazareta galilejskoga.«
12 Izgon trgovaca iz Hrama
(Mk 11, 15–19; Lk 19, 45–48; Iv 2, 13–22)
Isus uđe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe. 13 Kaže im: »Pisano je: Dom će se moj zvati Dom molitve, a vi od njega činite pećinu razbojničku.«
14 U Hramu mu priđoše slijepi i hromi i on ih ozdravi.
15 A kad glavari svećenički i pismoznanci vidješe čudesa koja učini i djecu što viču Hramom: »Hosana Sinu Davidovu!«, gnjevni 16 mu rekoše: »Čuješ li što ovi govore?« Kaže im Isus: »Da! A niste li čitali:
Iz usta djece i dojenčadi
sebi si pripravio hvalu?«
17 On ih ostavi, pođe iz grada u Betaniju te ondje prenoći.
18 Neplodna smokva
(Mk 11, 12–14. 20–24)
Ujutro se vraćao u grad i ogladnje. 19 Ugleda smokvu kraj puta i priđe k njoj, ali ne nađe na njoj ništa osim lišća pa joj kaže: »Ne bilo više ploda s tebe dovijeka!« I smokva umah usahnu.
20 Vidjevši to, učenici se začude: »Kako umah smokva usahnu!« 21 Isus im odvrati: »Zaista, kažem vam, ako budete imali vjeru i ne posumnjate, činit ćete ne samo ovo sa smokvom, nego – reknete li i ovoj gori: ‘Digni se i baci u more!’, bit će tako. 22 I sve što zaištete u molitvi vjerujući, primit ćete.«
23 Odakle Isusu vlast?
(Mk 11, 27–33; Lk 20, 1–8)
I uđe u Hram. Dok je naučavao, pristupiše mu glavari svećenički i starješine narodne te ga upitaše: »Kojom vlašću to činiš? Tko ti dade tu vlast?«
24 Isus im odgovori: »I ja ću vas jedno upitati. Ako mi na to odgovorite, ja ću vama kazati kojom vlašću ovo činim. 25 Krst Ivanov odakle li bijaše? Od Neba ili od ljudi?« A oni umovahu među sobom: »Reknemo li ‘Od Neba’, odvratit će nam: ‘Zašto mu, dakle, ne povjerovaste?’ 26 A reknemo li ‘Od ljudi’, strah nas je mnoštva. Ta svi Ivana smatraju prorokom.« 27 Zato odgovore Isusu: »Ne znamo.« I on njima reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«
28 Prispodoba o dva sina
»A što vam se čini? Čovjek neki imao dva sina. Priđe prvomu i reče: ‘Sinko, hajde danas na posao u vinograd!’ 29 On odgovori: ‘Neću!’ No poslije se predomisli i ode. 30 Priđe i drugomu pa mu reče isto tako. A on odgovori: ‘Evo me, gospodaru!’ i ne ode. 31 Koji od te dvojice izvrši volju očevu?« Kažu: »Onaj prvi.« Nato će im Isus: »Zaista, kažem vam, carinici i bludnice pretekoše vas u kraljevstvo Božje! 32 Doista, Ivan dođe k vama putom pravednosti i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak, makar to vidjeste, ni kasnije se ne predomisliste da mu povjerujete.«
33 Vinogradari ubojice
(Mk 12, 1–12; Lk 20, 9–19)
»Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 34 Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod. 35 A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše. 36 I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako.«
37 »Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: ‘Poštovat će mog sina.’ 38 Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!’ 39 I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju.«
40 »Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima?« 41 Kažu mu: »Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.«
42 Kaže im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima:
Kamen što ga odbaciše graditelji
postade kamen zaglavni.
Gospodnje je to djelo –
kakvo čudo u očima našim!
43 Zato će se – kažem vam – oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove! ( 44 I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.)«
45 Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima. 46 I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
