1 Sam 7-9
7
1 Tada dođoše ljudi iz Kirjat Jearima i odnesoše Kovčeg Jahvin sebi. Unesoše ga u kuću Abinadabovu, na uzvišici, i posvetiše njegova sina Eleazara da čuva Kovčeg Jahvin.
2 Samuel sudac i osloboditelj
Od dana kad je Kovčeg bio postavljen u Kirjat Jearimu, prođe mnogo vremena – dvadeset godina – i sav je dom Izraelov uzdisao za Jahvom. 3 Tada Samuel progovori svemu domu Izraelovu ovako: »Ako se od svega srca svoga vraćate Jahvi, uklonite iz svoje sredine tuđe bogove, baale i aštarte, i upravite srce svoje Jahvi i njemu jedinome služite. Tada će vas on izbaviti iz ruke Filistejaca.« 4 Sinovi Izraelovi ukloniše nato baale i aštarte i služahu jedinome Jahvi.
5 Samuel tada zapovjedi: »Skupite sve sinove Izraelove u Mispu da se pomolim Jahvi za vas.« 6 Oni se, dakle, skupiše u Mispi; ondje su grabili vodu i izlijevali je pred Jahvom. I postili su onaj dan i priznavali: »Sagriješili smo Jahvi!« I Samuel je sudio sinovima Izraelovim u Mispi.
7 Kad su Filistejci čuli da su se sinovi Izraelovi skupili u Mispi, krenu filistejski knezovi da napadnu na Izraela. Kad to vidješe sinovi Izraelovi, uplašiše se Filistejaca. 8 I zamoliše sinovi Izraelovi Samuela: »Ne prestaj vapiti za nas Jahvi, Bogu našemu, da nas izbavi iz ruke Filistejaca.«
9 Samuel uze jedno janje sisanče i prinese ga Jahvi kao žrtvu paljenicu i glasno se pomoli Jahvi za Izraela, i Jahve ga usliša. 10 Dok je Samuel prinosio žrtvu paljenicu, Filistejci su došli da udare na Izraela, ali Jahve toga dana zagrmi silnom grmljavinom na Filistejce i tako ih prestraši i smete da su podlegli Izraelu. 11 Ratnici izraelski iziđoše iz Mispe i potjeraše Filistejce, tukući ih sve do ispod Bet Kara. 12 A Samuel uze jedan kamen i postavi ga između Mispe i Ješane i nazva ga imenom Eben Haezer govoreći: »Dovde nam je Jahve pomogao.«
13 Tako su Filistejci bili poniženi i nikada više ne navališe na zemlju Izraelovu, a ruka je Jahvina pritiskivala Filistejce svega vijeka Samuelova. 14 I gradovi koje Filistejci bijahu zauzeli od Izraela vratiše se njemu, od Ekrona do Gata, i Izrael oslobodi njihovo područje iz ruke filistejske. I bio je mir između Izraela i Amorejaca.
15 Samuel je bio sudac u Izraelu svega svoga vijeka. 16 Svake je godine obilazio Betel, Gilgal i Mispu i u svim je tim mjestima sudio Izraelu. 17 Zatim se vraćao u Ramu, jer je ondje imao svoju kuću i ondje je sudio Izraelu. Ondje je podigao i žrtvenik Jahvi.
8
1 II. SAMUEL I ŠAUL
1. USPOSTAVA KRALJEVSTVA
Narod traži kralja
Kad je Samuel ostario, postavio je svoje sinove za suce u Izraelu. 2 Njegov prvorođenac zvao se Joel, a drugi sin Abija; oni su bili suci u Beer Šebi. 3 Ali sinovi nisu išli stopama očevim: gledali su na svoj dobitak, primali mito i izvrtali pravicu. 4 Tada se skupiše sve starješine izraelske i dođoše k Samuelu u Ramu. 5 I rekoše mu: »Eto, ti si ostario, a tvoji sinovi ne idu tvojim stopama. Postavi nam, dakle, kralja da nam vlada, kao što je to kod svih naroda.« 6 Ali Samuelu nije bilo drago što su rekli: »Daj nam kralja da nam vlada!« Zato se Samuel pomoli Jahvi.
7 A Jahve reče Samuelu: »Poslušaj glas naroda u svemu što od tebe traži, jer nisu odbacili tebe, nego su odbacili mene, ne želeći da ja kraljujem nad njima. 8 Sve što su činili meni od onoga dana kad sam ih izveo iz Egipta pa do današnjega dana – ostavili su mene i služili tuđim bogovima – tako oni čine i tebi. 9 Sada, dakle, poslušaj njihov zahtjev, ali ih svečano opomeni i pouči o pravima kralja koji će vladati nad njima.«
10 Nezgodne strane kraljevske vlasti
Samuel ponovi sve Jahvine riječi narodu koji je od njega tražio kralja. 11 I reče: »Ovo će biti pravo kralja koji će kraljevati nad vama: uzimat će vaše sinove da mu služe kod bojnih kola i kod konja i oni će trčati pred njegovim bojnim kolima. 12 Postavljat će ih za tisućnike i pedesetnike; orat će oni njegovu zemlju, žeti njegovu žetvu, izrađivati mu bojno oružje i opremu za njegova bojna kola. 13 Uzimat će kralj vaše kćeri da mu priređuju mirisne pomasti, da mu kuhaju i peku. 14 Uzimat će najbolja vaša polja, vaše vinograde i vaše maslinike i poklanjat će ih svojim dvoranima. 15 Uzimat će desetinu od vaših usjeva i vaših vinograda i davat će je svojim dvoranima i svojim službenicima. 16 Uzimat će vaše sluge i vaše sluškinje, vaše najljepše volove i magarce i upotrebljavat će ih za svoj posao. 17 Uzimat će desetinu od vaše sitne stoke, a vi sami postat ćete mu robovi. 18 I kad jednoga dana budete vapili za pomoć zbog kralja koga ste sami izabrali, Jahve vas neće uslišati u onaj dan!«
19 Narod nije htio poslušati Samuelova glasa, nego reče: »Ne! Hoćemo da kralj vlada nad nama! 20 Tako ćemo i mi biti kao svi narodi: sudit će nam naš kralj, bit će nam vođa i vodit će naše ratove.«
21 Kad je Samuel čuo što narod govori, kaza sve Jahvi. 22 A Jahve reče Samuelu: »Poslušaj njihovu želju i postavi im kralja!«
Tada Samuel reče Izraelcima: »Vratite se svaki u svoj grad!«
9
1 Šaul i magarice njegova oca
Živio u ono vrijeme jedan čovjek u Benjaminovu plemenu po imenu Kiš, sin Abiela, sina Serora, sina Bekorata, sina Afijahova; bio je iz plemena Benjaminova, čovjek imućan. 2 Imao je sina po imenu Šaula, koji je bio mlad i lijep. Među sinovima Izraelovim nije bilo ljepšega čovjeka od njega: za glavu bijaše viši od svega naroda. 3 Uto se Kišu, Šaulovu ocu, izgubilo nekoliko magarica, pa Kiš reče svome sinu Šaulu: »Uzmi sa sobom jednoga momka pa ustani i idi tražiti magarice!« 4 I prođoše oni Efrajimovu goru i prođoše zemlju Šališu, ali ne nađoše ništa; prođoše zemlju Šaalim, ali magaricâ ne bijaše ondje; prođoše i zemlju Benjaminovu, ali ne nađoše ništa.
5 Kad su došli u zemlju Suf, reče Šaul momku koji ga je pratio: »Hajde, vratimo se da se ne bi otac okanio magarica i zabrinuo se za nas!« 6 A on mu odgovori: »Eno, u onom ondje gradu živi čovjek Božji; to je vrlo ugledan čovjek: što god rekne, sve se zacijelo ispunja. Pođimo, dakle, k njemu, možda će nas uputiti u ono zbog čega smo pošli na put.« 7 A Šaul reče svome momku: »Ako zaista pođemo onamo, što ćemo ponijeti čovjeku? Kruha je nestalo u našim torbama, nemamo dara da ponesemo čovjeku Božjem. Što mu možemo dati?« 8 A momak opet progovori i reče Šaulu: »Gle, imam u ruci četvrt šekela srebra: dat ću ga Božjem čovjeku da nas uputi kamo bismo išli.« 9 Nekoć se u Izraelu, kad bi išli pitati Boga za savjet, govorilo: »Hajde, pođimo k vidiocu!« Jer koga danas zovu prorokom nekoć se zvao vidjelac. – 10 Šaul odvrati svome momku: »Dobro veliš. Hajdemo!« I krenuše u grad gdje je živio čovjek Božji.
11 Šaulov susret sa Samuelom
Kad su se penjali usponom prema gradu, sretoše djevojke koje su izašle da zahvate vode. I zapitaše ih: »Je li gore vidjelac?« – 12 One im odgovore ovako: »Jest, vidjelac je pred vama. Požurite se, upravo je stigao u grad, jer danas narod ima žrtvu na uzvišici. 13 Čim uđete u grad, naći ćete ga još prije nego što se popne na uzvišicu da sudjeluje na žrtvenoj gozbi. Narod neće jesti dok on ne dođe, jer on mora blagosloviti žrtvu, a onda će tek uzvanici jesti. Zato idite odmah gore, jer ćete ga sada još naći.«
14 Oni otiđoše gore u grad. Kad su ulazili na vrata, Samuel ih susrete polazeći na uzvišicu.
15 A dan prije nego što je Šaul došao bijaše Jahve objavio Samuelu: 16 »Sutra u ovo doba poslat ću k tebi čovjeka iz Benjaminove zemlje. Ti ćeš ga pomazati za kneza nad mojim narodom Izraelom. On će izbaviti moj narod iz ruke filistejske. Vidio sam nevolju svoga naroda i njegov je vapaj dopro do mene.« 17 A kad je Samuel ugledao Šaula, Jahve mu progovori: »Evo ti čovjeka za koga ti rekoh: ‘Taj će vladati nad mojim narodom.’« 18 Šaul pristupi Samuelu na vratima i reče: »Daj mi kaži gdje je vidiočeva kuća.«
19 A Samuel odgovori Šaulu: »Ja sam vidjelac. Pođi preda mnom na uzvišicu, danas ćete sa mnom jesti. Sutra ću te ujutro otpustiti i sve ću ti kazati što ti je na srcu. 20 A za magarice koje su ti se izgubile prije tri dana, ne uznemiruj se jer su se našle. Uostalom, kome pripada sve što je najdragocjenije u Izraelu? Zar ne tebi i svemu domu tvoga oca?«
21 A Šaul odgovori ovako: »Nisam li ja od Benjaminova plemena, najmanjega plemena Izraelova? A moj rod nije li najneznatniji između svih rodova Benjaminova plemena? Zašto mi, dakle, govoriš takve riječi?«
22 Samuel uze Šaula i njegova momka, odvede ih u sobu i dade im mjesto u pročelju među uzvanicima, kojih je bilo tridesetak. 23 Zatim Samuel reče kuharu: »Donesi dio koji ti dadoh i za koji ti rekoh da ga staviš na stranu.«
24 Kuhar uze but, donese ga i stavi pred Šaula, a Samuel mu reče: »Evo, pred tobom je ono što je sačuvano za tebe. Jedi, jer to ti je sačuvano baš za ovu zgodu.«
Tako je u onaj dan Šaul jeo sa Samuelom.
25 Potom odande siđoše u grad. Ondje prostriješe Šaulu na krovu. 26 I on leže na počinak.
Pomazanje Šaulovo
Čim je svanula zora, Samuel zovnu Šaula (na krovu) govoreći: »Ustani da te otpustim!« Kad je Šaul ustao, izađoše obojica, on i Samuel.
27 Kad su došli na kraj grada, reče Samuel Šaulu: »Kaži momku neka pođe naprijed pred nama! A ti stani sada da ti objavim riječ Božju.«
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
