Suci 16-18
16
1 Zgoda s vratima Gaze
Odatle ode Samson u Gazu; ondje vidje neku bludnicu i uđe k njoj. 2 Žiteljima Gaze javiše: »Samson je došao ovamo!« Opkoliše ga i vrebahu ga svu noć na gradskim vratima. Svu noć bijahu mirni. »Pričekajmo do zore«, mišljahu, »pa ćemo ga ubiti.« 3 Ali je Samson ležao samo do ponoći, a o ponoći ustade, dohvati gradska vrata s oba dovratnika, iščupa ih zajedno s prijevornicom, metnu ih na ramena i odnese na vrh gore koja je nasuprot Hebronu i položi ih ondje.
4 Delila izdaje Samsona
Poslije toga zamilova on neku ženu iz doline Soreka po imenu Delila. 5 Filistejski knezovi dođoše k njoj i rekoše joj: »Zavedi ga i doznaj gdje stoji njegova velika snaga, kako bismo ga mogli svladati pa da ga svežemo i učinimo nemoćnim. A dat će ti svaki od nas po tisuću i sto srebrnih šekela.«
6 Delila upita Samsona: »Kaži mi gdje stoji tvoja velika snaga i čime bi se mogao svezati i svladati.« 7 Samson joj odgovori: »Da me svežu sa sedam svježih još neosušenih žila od lûka, onemoćao bih i postao kao običan čovjek.«
8 Filistejski knezovi donesu Delili sedam svježih još neosušenih žila i ona ga veza njima. 9 Kod nje u sobi bijaše zasjeda i ona viknu: »Samsone, eto Filistejaca na te!« On pokida žile kao što se prekine kučina kad se primakne ognju. I tako ne doznadoše za tajnu njegove snage.
10 Tad reče Delila Samsonu: »Prevario si me i slagao mi. Ali mi sada kaži čime bi te trebalo vezati.« 11 On joj odgovori: »Da me dobro svežu novim još neupotrijebljenim užetima, onemoćao bih i postao kao običan čovjek.« 12 Tada Delila uze nova užeta, sveza ga njima i viknu mu: »Samsone, eto Filistejaca na te!« Kod nje u sobi bijaše zasjeda, ali on prekide užeta na rukama kao da su konci.
13 Tada Delila reče Samsonu: »Varaš me svejednako i lažeš mi. Kaži mi napokon čime bi te trebalo vezati.« On joj odgovori: »Da otkaš sedam pramenova moje kose na tkalačkom stanu i da ih zaglaviš klinom, onemoćao bih i postao kao običan čovjek.« 14 Ona ga uspava i otka sedam pramenova njegove kose na tkalačkom stanu, zabi klin i viknu mu: »Eto Filistejaca na te, Samsone!« On se probudi i istrgne i klin i tkalački stan. I nije otkrila tajnu njegove snage.
15 Delila mu reče: »Kako možeš reći da me ljubiš kad tvoje srce nije sa mnom? Triput si me već prevario i nisi mi kazao gdje je tvoja velika snaga.« 16 Kako mu je svakog dana dodijavala molbama i mučila ga, njemu već dozlogrdje. 17 I otvori joj cijelo svoje srce: »Nikada britva nije prešla po mojoj glavi jer sam od majčine utrobe nazirej Božji. Da me obriju, sva bi me snaga ostavila, onemoćao bih i postao bih kao običan čovjek.«
18 Delila tad shvati da joj je otvorio cijelo svoje srce; pozva filistejske knezove i reče im: »Dođite sada jer mi je otvorio cijelo svoje srce.« I filistejski knezovi dođoše k njoj i donesoše sa sobom novac. 19 Uspavavši Samsona na svojim koljenima, ona dozva čovjeka te mu obrija s glave sedam pramenova kose. Tako on poče slabjeti i ostavi ga snaga. 20 Kad ona povika: »Samsone, eto Filistejaca na te!« on se probudi i pomisli: »Izvući ću se kao i uvijek i oslobodit ću se.« Ali nije znao da se Jahve od njega okrenuo. 21 Filistejci ga uhvatiše, iskopaše mu oči i odvedoše ga u Gazu. Okovaše ga dvostrukim mjedenim lancem te je okretao mlin u tamnici.
22 Samsonova osveta i smrt
Ali kosa gdje mu je obrijaše počne opet rasti. 23 A knezovi se filistejski skupiše da prinesu veliku žrtvu svome bogu Dagonu i da se provesele. Govorahu oni: »Bog naš predade nam u ruke
Samsona, našeg neprijatelja.«
24 A narod, vidjevši ga, uze hvaliti svoga boga i klicati u njegovu čast govoreći: »Bog naš predade nam u ruke
Samsona, našeg neprijatelja,
koji nam je zemlju pustošio
i tolike naše usmrtio.«
25 Kad im se srce razigralo, povikaše: »Dovedite Samsona da nas zabavlja!« I dovedoše iz tamnice Samsona i on igraše pred njima; a onda ga postaviše među stupove. 26 Samson tada reče dječaku koji ga je vodio za ruku: »Vodi me i pomozi mi da opipam stupove na kojima počiva zdanje da se naslonim na njih.« 27 A kuća bijaše puna ljudi i žena. Bijahu tu i svi filistejski knezovi, a na krovu tri tisuće ljudi koji su gledali kako Samson igra.
28 Samson zavapi Jahvi: »Gospodine Jahve, spomeni me se i samo mi još sada podaj snagu da se Filistejcima odjednom osvetim za oba oka.« 29 I Samson napipa dva srednja stupa na kojima počivaše zdanje, oprije se o njih, desnom o jedan, a lijevom o drugi, 30 i viknu: »Neka poginem s Filistejcima!« Nato uprije iz sve snage i sruši zdanje na knezove i na sav narod koji se ondje nalazio. Više ih ubi umirući nego što ih pobi za života. 31 Poslije dođoše njegova braća i sva kuća njegova oca, uzeše ga i odnesoše i pokopaše ga između Sore i Eštaola, u grobu Manoaha, oca njegova. On je sudio Izraelu dvadeset godina.
17
1 DODACI
1. SVETIŠTE MIKE I DANA
Mikino kućno svetište
Bijaše u Efrajimovoj gori čovjek po imenu Mikajehu. 2 On reče majci: »Tisuću i sto srebrnih šekela što su ti ukradeni i zbog kojih si izustila kletvu – uši su je moje čule – taj je novac kod mene, ja sam ga uzeo.« Mati mu odgovori: »Jahve te blagoslovio, sine moj!« 3 I Mikajehu vrati joj tisuću i sto srebrnih šekela. A mati mu njegova reče: »Te sam novce posvetila Jahvi iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se izdjela za to rezan ili ljeven idol. I evo, za to ih dajem.«
4 Majka uze dvije stotine srebrnih šekela i dade ih zlataru. On načini od njih rezani i ljeveni idol koji postaviše u Mikajehuovoj novoj kući. 5 On mu sagradi svetište, zatim načini efod i terafe te posveti jednoga od svojih sinova da mu bude svećenik. 6 U to vrijeme u Izraelu nije bilo kralja i svatko je radio po miloj volji.
7 Bijaše neki mladić iz Betlehema u Judi, iz Judina plemena; bio je levit i boravio je ondje kao došljak. 8 Taj čovjek ode iz grada Betlehema u Judi da se nastani na kakvu prikladnu mjestu kao došljak. Putujući, dođe u Efrajimovu goru do Mikine kuće. 9 Mika ga upita: »Odakle dolaziš?« »Ja sam levit iz Judina Betlehema«, odgovori mu on, »i putujem da se negdje nastanim.« 10 »Ostani kod mene«, reče mu Mika, »i budi mi ocem i svećenikom, a ja ću ti davati deset srebrnih šekela na godinu, haljine i hranu.« I levit uđe.
11 Levit je pristao da ostane u njega, i mladić mu bijaše kao jedan od sinova. 12 Mika posveti levita za svećenika; mladić je postao njegovim svećenikom i živio je u Mikinoj kući. 13 »Sad znam«, reče Mika, »da će mi Jahve učiniti dobro kad imam levita za svećenika.«
18
1 Danovci traže zemljište
U ono vrijeme ne bijaše kralja u Izraelu. Tada je Danovo pleme tražilo zemljište gdje da se naseli, jer mu do toga dana nije dopalo zemljište među Izraelovim plemenima. 2 Zato poslaše Danovci petoricu ljudi iz svoga plemena, ljude osobito hrabre iz Sore i Eštaola, da izvide i upoznaju zemlju. I rekoše im: »Idite, istražite zemlju.« I oni dođoše u Efrajimovu goru, do Mikine kuće, i ondje zanoćiše. 3 Kako bijahu blizu Mikine kuće, poznaše glas mladog levita; svratiše se onamo te ga upitaše: »Tko te doveo ovamo? Što tu radiš? I što ćeš tu?«
4 A on im odgovori: »Mika je učinio sa mnom tako i tako. On me najmio, a ja mu služim kao svećenik.« 5 »Upitaj Boga«, kazaše mu, »da znamo hoće li nam uspjeti put koji smo poduzeli.« 6 »Idite u miru«, odgovori im svećenik, »put na koji ste pošli po volji je Jahvi.« 7 Tada odoše ona petorica i stigoše u Lajiš. I vidješe da narod koji prebiva u njemu živi bez straha – po običaju Sidonaca – bezbrižno i mirno; imaju svega što rodi zemlja, daleko su od Sidonaca i nemaju nikakvih odnosa s Aramejcima.
8 Kad se vratiše svojoj braći u Sori i Eštaolu, braća ih upitaše: »Što ste doznali?« 9 Oni odgovoriše: »Na noge! Navalimo na njih! Zemlja koju smo vidjeli vrlo je dobra. O vi, lijenčine! Ne oklijevajte navaliti da osvojite tu zemlju. 10 Kada dođete, naći ćete ondje bezbrižan narod. Zemlja je prostrana. Bog je predao u vaše ruke mjesto koje ne oskudijeva ni u čemu što rodi zemlja!«
11 Seoba Danovaca
Tako je odande krenulo šest stotina naoružanih ljudi iz Danova plemena iz Sore i Eštaola. 12 Krenuli su i utaborili se u Kirjat Jearimu u Judi. Zato se to mjesto naziva do današnjeg dana Danovim taborom, a nalazi se na zapadu od Kirjat Jearima. 13 Odatle se zaputiše u Efrajimovu goru i dođoše do Mikine kuće. 14 A ona petorica što bijahu išla izviđati zemlju rekoše svojoj braći: »Znate li da u ovim kućama imaju efod, terafe i ljeveni idol? Sada pazite što ćete raditi.« 15 Skrenuvši, oni uđoše u kuću mladog levita, u Mikinu kuću, i pozdraviše ga. 16 I dok je šest stotina naoružanih ljudi od Danovih sinova stajalo pred vratima, 17 ona petorica što su išla izviđati zemlju uđoše, uzeše efod, terafe i ljeveni idol, a svećenik stajaše na pragu pokraj šest stotina naoružanih ljudi.
18 Kad su ušli u Mikinu kuću i uzeli efod, terafe, rezani i ljeveni idol, svećenik im reče: »Što to radite?« 19 »Šuti«, odgovoriše mu. »Stavi ruku na usta i hajde s nama. Bit ćeš nam otac i svećenik. Zar ti je bolje biti svećenikom u kući jednog čovjeka nego da budeš svećenikom jednog plemena i roda u Izraelu?«
20 Svećenik se obradova; uze on efod, terafe i rezani i ljeveni idol te ode s ljudima.
21 Vrativši se na put kojim su krenuli, odoše pustivši naprijed žene i djecu, stoku i dragocjenosti. 22 Bijahu već daleko od Mikine kuće, kad gle – ljudi što življahu u susjednim kućama, blizu Mikine, uzbunili se i krenuli u potjeru za Danovcima. 23 Kada počeše vikati za Danovim sinovima, oni se obazreše i rekoše Miki: »Što ti je? Što ste se skupili?« 24 On odgovori: »Uzeli ste moga boga koga sam sebi načinio i svećenika te odlazite. A što ostaje meni? I još mi kažete: ‘Što ti je?’« 25 Danovci mu odgovore: »Da te više nismo čuli! Jer bi gnjevni ljudi mogli udariti na vas te bi upropastio sebe i svoju kuću!« 26 Danovci odoše dalje, a Mika, videći da su jači od njega, okrenu se i vrati kući.
27 Osvajanje Lajiša – utemeljenje Dana i njegova svetišta
I tako, uzevši boga što ga je načinio Mika i svećenika koga je najmio da mu služi, Danovci navališe na Lajiš, na mirne i spokojne ljude, te ih posjekoše oštrim mačem i spališe grad. 28 Nikoga ne bijaše da pomogne Lajišanima, jer bijahu daleko od Sidona i ne imahu nikakvih odnosa s Aramejcima, a osim toga grad bijaše u dolini koja se pruža prema Bet-Rehobu. Potom su opet sagradili grad i nastanili se u njemu. 29 I nazvaše ga Dan, po imenu svoga pretka Dana, koji se rodio Izraelu. A prije se grad zvao Lajiš.
30 I Danovci namjestiše sebi rezani i ljeveni idol. A Jonatan, sin Geršona, sina Mojsijeva, a zatim njegovi sinovi, bijahu svećenici Danova plemena do dana kada je narod bio odveden u izgnanstvo. 31 I stajaše im onaj rezani i ljeveni idol što ga je Mika načinio, i ostade ondje za sve vrijeme dokle dom Božji bijaše u Šilu.
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
