1 Kr 19-22
19
1 2. ILIJA NA HOREBU
Na putu prema Horebu
Ahab ispriča Izebeli sve što je Ilija učinio i kako je mačem poubijao sve proroke. 2 Tada Izebela posla Iliji glasnika s porukom: »Neka mi bogovi učine sva zla i neka nadodaju ako sutra u ovo doba ne učinim s tvojim životom kao što si ti učinio sa životom svakoga od njih!«
3 On se uplaši, ustade i ode da bi spasio život. Došao je u Beer Šebu, koja je u Judeji, i otpustio ondje svoga momka. 4 A sâm ode dan hoda u pustinju; sjede ondje pod smreku, zaželje umrijeti i reče: »Već mi je svega dosta, Jahve! Uzmi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.« 5 Zatim leže i zaspa. Ali gle, anđeo ga taknu i reče mu: »Ustani i jedi.«
6 On pogleda, kad gle – kraj njegova uzglavlja na kamenu pečen kruh i vrč vode. Jeo je i pio, pa opet legao. 7 Ali se anđeo Jahvin javi i drugi put, dotače ga i reče: »Ustani i jedi, jer je pred tobom dalek put!« 8 Ustao je, jeo i pio. Okrijepljen tom hranom, išao je četrdeset dana i četrdeset noći sve do Božje gore Horeba.
9 Susret s Bogom
Ondje je ušao u neku špilju i prenoćio u njoj. I gle, eto k njemu riječi Jahvine: »Što ćeš ti ovdje, Ilija?« 10 On odgovori: »Revnovao sam gorljivo za Jahvu, Boga nad vojskama, jer su sinovi Izraelovi napustili tvoj Savez, srušili tvoje žrtvenike i pobili mačem tvoje proroke. Ostao sam sâm, a oni traže da i meni uzmu život.« 11 Glas mu reče: »Iziđi i stani u gori pred Jahvom. Evo Jahve upravo prolazi.« Pred Jahvom je bio silan vihor, tako snažan da je drobio brda i lomio hridi, ali Jahve nije bio u olujnom vihoru; poslije olujnog vihora bio je potres, ali Jahve nije bio u potresu; 12 a poslije potresa bio je oganj, ali Jahve nije bio u ognju; poslije ognja šapat laganog i blagog lahora. 13 Kad je to čuo Ilija, zakri lice plaštem, iziđe i stade na ulazu u pećinu. Tada mu progovori glas i reče: »Što ćeš ovdje, Ilija?« 14 On odgovori: »Revnovao sam veoma gorljivo za Jahvu nad vojskama, jer su sinovi Izraelovi napustili tvoj Savez, srušili tvoje žrtvenike i mačem poubijali tvoje proroke. Ostadoh sâm, a oni traže da i meni oduzmu život.«
15 Jahve mu reče: »Idi, vrati se istim putem u damaščansku pustinju. Kad dođeš, pomaži ondje Hazaela za kralja aramskog. 16 Pomaži Jehuu, sina Nimsijeva, za kralja izraelskoga i pomaži Elizeja, sina Šafatova, iz Abel Mehole, za proroka namjesto sebe. 17 Koji utekne od mača Hazaelova, njega će pogubiti Jehu; a tko utekne od Jehuova mača, njega će pogubiti Elizej. 18 Ali ću ostaviti u Izraelu sedam tisuća, sve koljena koja se nisu savila pred Baalom i sva usta koja ga nisu cjelivala.«
19 Poziv Elizeju
Ode on i na povratku naiđe na Elizeja, sina Šafatova, gdje ore: pred njim dvanaest jarmova, sâm bijaše kod dvanaestoga. Ilija prođe kraj njega i baci na nj svoj plašt. 20 On ostavi volove, potrča za Ilijom i reče: »Dopusti mi da zagrlim svoga oca i majku, pa ću poći za tobom.« Ilija mu odgovori: »Idi, vrati se, jer što sam ti učinio?« 21 On ga ostavi, uze jaram volova i žrtvova ih. Volujskim jarmom skuha meso i dade ga ljudima da jedu. Zatim ustade i pođe za Ilijom da ga poslužuje.
20
1 3. ARAMEJSKI RATOVI
Opsada Samarije
Ben-Hadad, kralj Arama, skupi svu vojsku svoju – s njim bijahu trideset i dva kralja, s konjima i bojnim kolima – i ode opsjedati Samariju i udari na nju. 2 Posla u grad glasnike izraelskom kralju Ahabu 3 i reče mu: »Ovako veli Ben-Hadad: ‘Tvoje srebro i tvoje zlato moje je, a žene tvoje i djeca ostaju tebi.’« 4 Izraelski kralj ovako mu odgovori: »Na tvoju zapovijed, gospodaru kralju! Tvoj sam ja sa svime što mi pripada.«
5 Ali se glasnici vratiše i rekoše: »Ovako kaže Ben-Hadad i poručuje ti: ‘Daj mi svoje srebro i zlato, svoje žene i djecu. 6 Budi siguran da ću sutra u ovo doba poslati svoje sluge i oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih slugu i stavit će svoju ruku na sve što im se svidi i to će odnijeti.’«
7 Izraelski kralj sazva sve starješine zemaljske i reče: »Promislite i pogledajte! Ovaj nam sprema zlo! Traži od mene moje žene i djecu, premda mu nisam odbio svoje srebro i zlato.« 8 Starješine mu i sav narod odgovoriše: »Nemoj poslušati! Nemoj pristati!« 9 Tada on ovako odgovori Ben-Hadadovim poslanicima: »Recite gospodaru kralju: ‘Sve što si prvi put tražio od svoga sluge, ja ću učiniti, ali ovo drugo ne mogu.’« I poslanici odoše i odnesoše odgovor.
10 Tada mu Ben-Hadad poruči: »Neka mi bogovi učine zlo i neka pridaju još toliko, ako bude dosta praha Samarije da svi oni koji me slijede dobiju po pregršt!« 11 Ali mu kralj izraelski odgovori: »Kaže se: ‘Neka se ne hvali koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje!’« 12 A kad je Ben-Hadad to čuo – upravo je pio s kraljevima pod šatorima – zapovjedi svojim slugama: »Na svoja mjesta!« I oni zauzeše svoje položaje protiv grada.
13 Izraelska pobjeda
Tada potraži jedan prorok Ahaba, kralja Izraela, i reče: »Ovako veli Jahve: ‘Jesi li vidio ono silno mnoštvo? Ja ću ti ga danas, evo, predati u ruke i ti ćeš spoznati da sam ja Jahve.’« 14 Ahab reče: »Po kome?« On odgovori: »Ovako veli Jahve: po momcima pokrajinskih namjesnika.« Ahab upita: »Tko će početi boj?« On odgovori: »Ti!«
15 Ahab izvrši smotru momaka pokrajinskih upravitelja. Bijaše ih dvije stotine trideset i dva. Poslije njih izvršio je smotru sve vojske svih Izraelaca. Bijaše ih sedam tisuća. 16 Oni iziđoše u podne, dok je Ben-Hadad pio u šatorima s trideset i dva kralja koji mu bijahu saveznici. 17 Momci pokrajinskih upravitelja iziđoše prvi.
Obavijestiše Ben-Hadada: »Izišli su ljudi iz Samarije.« 18 On reče: »Ako su izišli radi mira, pohvatajte ih žive; ako su izišli u boj, opet ih uhvatite žive!«
19 Ali kad su oni – momci pokrajinskih upravitelja – izišli iz grada, za njima je slijedila ostala vojska 20 i svaki je udario na svog protivnika. Aramejci su bježali, a Izraelci ih progonili. Ben-Hadad, aramejski kralj, spasio se na konju zajedno s nekim konjanicima. 21 Tada je izišao izraelski kralj; zarobio je konje i kola i nanio Aramejcima težak poraz.
22 Tada pristupi prorok izraelskom kralju i reče mu: »Hajdemo! Ohrabri se i razmisli dobro što ti je činiti, jer će dogodine aramejski kralj napasti na te.« 23 Sluge su savjetovale aramejskog kralja: »Njihov bog je bog gorâ, i zato su bili jači od nas. Ali ako se pobijemo s njima u ravnici, sigurno ćemo mi biti jači od njih. 24 Učinimo, dakle, ovako: makni ove kraljeve i postavi na njihovo mjesto upravitelje. 25 Zatim skupi sebi veliku vojsku kolika je bila ona koju si izgubio, toliko konja i toliko kola. Tada ćemo se pobiti s njima u ravnici, i sigurno ćemo ih nadvladati.« On ih posluša i učini tako.
26 Pobjeda kod Afeka
Na početku godine Ben-Hadad podiže Aramejce i pođe na Afek da vojuje s Izraelom. 27 Izraelci se podigoše i krenuše protiv njih. I utaboriše se Izraelci pred njima kao dva mala stada koza, dok su Aramejci prekrili zemlju.
28 Tad pristupi Božji čovjek izraelskom kralju i reče: »Ovako veli Jahve: ‘Zato što Aramejci kažu za Jahvu da je Bog bregova i da nije Bog ravnica, ja ću predati u tvoje ruke ovo silno mnoštvo da spoznate da sam ja Jahve.’«
29 Sedam dana bijahu utaboreni jedni sučelice drugima. Sedmoga dana zametnu se boj i Izraelci poubijaše Aramejce, stotinu tisuća pješaka u jedan jedini dan. 30 Ostatak pobježe u Afek, u grad, ali se sruši zidina na dvadeset i sedam tisuća ljudi koji su ostali.
Pobjegao je i Ben-Hadad. U gradu je prelazio iz jednog skrovišta u drugo. 31 Njegove su mu sluge rekle: »Gle! Mi smo čuli da su izraelski kraljevi milosrdni. Stavimo kostrijet oko bokova svojih i konope oko svojih glava, pa izađimo pred kralja izraelskog: možda će ti poštedjeti život.« 32 I svezaše kostrijeti oko bokova svojih i konopce oko svojih glava. Otišli su pred izraelskog kralja i rekli: »Tvoj sluga Ben-Hadad kaže: ‘Ostavi me na životu!’« On odgovori: »Je li još živ? On je moj brat.«
33 Ljudi su to uzeli kao dobar znak i požurili se da ga uhvate za riječ govoreći: »Ben-Hadad tvoj je brat.« Ahab odgovori: »Idite! Dovedite ga!« Ben-Hadad dođe i on ga uze na kola. 34 Ben-Hadad reče mu tada: »Vratit ću ti gradove koje je moj otac uzeo tvome ocu; stajat će ti na raspolaganju četvrti u Damasku, kao što ih je postavio moj otac u Samariji. Pod ovim me uvjetom otpusti.« Ahab sklopi s njime savez i otpusti ga.
35 Prorok kara Ahaba
Neki od proročkih sinova reče po Jahvinoj zapovijedi svome drugu: »Udari me!« Ali čovjek ne htjede da ga tuče. 36 Tada mu onaj reče: »Budući da nisi slušao glasa Jahvina, evo, kad odeš od mene, lav će te razderati.« Tek što se udaljio od njega, naiđe na lava koji ga razdera. 37 Prorok nađe drugoga čovjeka i reče: »Udari me!« Čovjek ga izudara i izrani. 38 Prorok ode, postavi se kralju na put, a preko očiju navuče povez da ga ne prepoznaju. 39 Kad je kralj prolazio, on povika: »Tvoj je sluga bio izišao u boj, kadli iz bojnih redova jedan istupi i dovede mi nekog čovjeka govoreći: ‘Čuvaj ovoga čovjeka! Ako nestane, tvoj će život biti za njegov život, ili ćeš platiti srebrni talenat.’ 40 I dok je tvoj sluga radio ovdje-ondje, njega je nestalo.«
Tada mu reče kralj Izraela: »Eto ti presude! Sâm si je izrekao!« 41 Nato onaj odmah ukloni povez s očiju i kralj izraelski vidje da je to jedan od proroka. 42 A on reče kralju: »Ovako veli Jahve: ‘Budući da si pustio da ti iz ruke utekne čovjek koga sam udario prokletstvom, tvoj će život biti za njegov život, tvoj narod za njegov narod.’« 43 I kralj izraelski ode svojoj kući, mrk i srdit, i uđe u Samariju.
21
1 4. NABOTOV VINOGRAD
Nabot neće da ustupi vinograd
Nakon tih događaja dogodilo se ovo: Nabot Jizreelac imao vinograd kraj palače Ahaba, kralja samarijskog, 2 i Ahab ovako reče Nabotu: »Ustupi mi svoj vinograd da mi bude za povrtnjak jer je blizu moje kuće. Ja ću ti dati za nj bolji vinograd, ili, ako to želiš, dat ću ti novca koliko vrijedi.« 3 Ali Nabot reče Ahabu: »Jahve me sačuvao od toga da ti ustupim baštinu svojih otaca!«
4 Ahab i Izebela
Ahab se vrati kući mrk i ljutit zbog riječi koju mu je Nabot Jizreelac rekao: »Ne dam ti baštine svojih otaca.« Legao je na postelju i okrenuo lice i nije htio okusiti hrane. 5 Dođe mu njegova žena Izebela i reče: »Zašto si zlovoljan i ne mariš za hranu?« 6 On joj odgovori: »Govorio sam Nabotu Jizreelcu i rekao mu: ‘Ustupi mi svoj vinograd za novac, ili, ako ti je draže, dat ću ti drugi vinograd za taj.’ Ali mi je on rekao: ‘Ne dam ti svoga vinograda.’« 7 Tada mu žena Izebela reče: »Jesi li ti onaj koji kraljuje nad Izraelom! Ustani i jedi i budi dobre volje. Ja ću ti pribaviti vinograd Nabota Jizreelca.«
8 Umorstvo Nabota
I napisa ona pisma u ime Ahabovo i zapečati ih kraljevskim pečatom. Pisma je poslala starješinama i glavarima, Nabotovim sugrađanima. 9 U tim je pismima napisala: »Proglasite post i postavite Nabota na čelo naroda. 10 Postavite prema njemu dva nitkova koji će ga optužiti: ‘Proklinjao si Boga i kralja!’ Tada ga izvedite i kamenujte ga da pogine.«
11 I učiniše ljudi Nabotova grada, starješine i glavari, kako im je Izebela zapovjedila i kako je pisalo u pismima koja im je uputila. 12 Proglasiše post i Nabota postaviše na čelo naroda. 13 Tada dođoše dva nitkova, sjedoše mu nasuprot i optužiše Nabota pred narodom: »Nabot je proklinjao Boga i kralja.« I tako izvedoše Nabota izvan grada, zasuše ga kamenjem i on pogibe. 14 Zatim poručiše Izebeli: »Nabot je kamenovan i umro je.« 15 Pošto je Izebela čula da je Nabot kamenovan i da je umro, reče Ahabu: »Ustani i zaposjedni vinograd što ti ga Nabot Jizreelac ne htjede ustupiti za novac. Nabot više nije živ, on je mrtav.« 16 Kada je Ahab doznao da je Nabot mrtav, ustade i siđe u vinograd Nabota Jizreelca da ga zaposjedne.
17 Ilija prijeti Božjom kaznom
Tada bi upućena riječ Jahvina Iliji Tišbijcu: 18 »Ustani i siđi u Samariju, ususret Ahabu, kralju izraelskom. Eno ga u vinogradu Nabotovu u koji je sišao da ga zaposjedne. 19 Reci mu: ‘Ovako veli Jahve: Umorio si, oteo si! Zato ovako veli Jahve: Na mjestu gdje su psi lizali Nabotovu krv, lizat će psi i tvoju.’« 20 Ahab reče Iliji: »Nađe li me, neprijatelju moj?« Ilija odgovori: »Nađoh te, jer si se prodao da činiš što je zlo u očima Jahvinim. 21 Evo, tek što nisam navukao na te nesreću. Pomest ću tvoje potomstvo, istrijebiti Ahabu sve što mokri uza zid, robove i slobodnjake u Izraelu. 22 Učinit ću s tvojom kućom kao s kućom Jeroboama, sina Nebatova, i s kućom Baše, sina Ahijina, jer si me rasrdio i naveo Izraela na grijeh. 23 I nad Izebelom reče Jahve: psi će proždrijeti Izebelu na Jizreelskom polju. 24 Tko od obitelji Ahabove umre u gradu, psi će ga izjesti, a tko umre u polju, pojest će ga ptice nebeske.«
25 Doista, nitko se nije prodao tako kao Ahab da čini što je zlo u očima Jahvinim, jer ga je zavodila njegova žena Izebela. 26 Činio je vrlo odvratna djela: išao je za idolima baš kao što su činili Amorejci, koje je Jahve protjerao ispred Izraelaca.
27 Ahabovo kajanje
Kad je Ahab čuo te riječi, razdrije svoje haljine i stavi kostrijet na tijelo; i postio je, u kostrijeti je spavao i naokolo išao tiho jecajući. 28 Tada dođe riječ Jahvina Iliji Tišbijcu: 29 »Jesi li vidio kako se Ahab preda mnom ponizio? Budući da se tako ponizio preda mnom, neću zla pustiti za njegova života; u vrijeme njegova sina pustit ću zlo na kuću njegovu.«
22
1 5. NOVI RAT S ARAMEJCIMA
Ahab poduzima pohod protiv Ramot Gileada
Tri je godine vladao mir; nije bilo rata između Aramejaca i Izraela. 2 Treće godine Jošafat, kralj judejski, posjeti kralja izraelskoga. 3 Kralj Izraela reče svojim dvoranima: »Znate li da je Ramot Gilead naš? A mi ne poduzimamo ništa da ga otmemo iz ruke aramejskog kralja.« 4 Zatim reče Jošafatu: »Hoćeš li poći sa mnom na Ramot Gilead?« Jošafat odgovori kralju izraelskom: »Ja sam kao i ti, moj narod kao i tvoj, moji konji što i tvoji.«
5 Lažni proroci obećavaju uspjeh
Tada Jošafat reče kralju izraelskom: »De posavjetuj se najprije s Jahvom.« 6 Tada kralj izraelski sakupi oko četiri stotine proroka i upita ih: »Mogu li zavojštiti na Ramot Gilead ili da se okanim toga?« Oni odgovoriše: »Idi, jer će ga Jahve predati kralju u ruke.« 7 Ali Jošafat upita: »Ima li ovdje još koji prorok Jahvin da i njega upitamo?« 8 Kralj izraelski odgovori Jošafatu: »Ima još jedan čovjek preko koga bismo mogli upitati Jahvu, ali ga ne podnosim jer mi ne prorokuje ništa dobro, nego samo zlo; to je Mihej, sin Jimlin.« A Jošafat reče: »Neka kralj ne govori tako!« 9 Tada kralj izraelski dozva jednoga dvoranina i reče mu: »Brže dovedi Jimlina sina Miheja.«
10 Izraelski kralj i judejski kralj Jošafat sjedili su svaki na svome prijestolju, u svečanim haljinama pred samarijskim vratima, a proroci proricali pred njima. 11 Kenaanin sin Sidkija napravi sebi željezne rogove i reče: »Ovako govori Jahve: ‘Njima ćeš nabosti sve Aramejce dok ih ne uništiš.’« 12 Tako su i svi drugi proroci proricali govoreći: »Idi na Ramot Gilead i uspjet ćeš: Jahve će ga predati kralju u ruke.«
13 Prorok Mihej proriče nesreću
Glasnik koji bijaše otišao da zove Miheja reče mu: »Eno, svi proroci složno proriču dobro kralju. Govori i ti kao jedan od njih i proreci mu uspjeh!« 14 Ali Mihej odvrati: »Živoga mi Jahve, govorit ću ono što mi Jahve kaže!« 15 Kad dođe pred kralja, upita ga kralj: »Miheju, da pođem u rat na Ramot Gilead ili da se okanim toga?« On odgovori: »Pođi! Uspjet ćeš: Jahve će ga dati u ruke kraljeve.« 16 Ali mu kralj reče: »Koliko ću te puta zaklinjati da mi kažeš samo istinu u Jahvino ime?« 17 Tada Mihej odgovori: »Sav Izrael vidim rasut po gorama
kao stado bez pastira.
I Jahve veli: ‘Nemaju više gospodara,
neka se u miru kući vrate.’«
18 Tada izraelski kralj reče Jošafatu: »Nisam li ti rekao da mi neće proreći dobro, nego zlo!« 19 A Mihej reče: »Zato čuj riječ Jahvinu: Vidio sam Jahvu gdje sjedi na svome prijestolju, a sva mu vojska nebeska stajaše zdesna i slijeva. 20 Jahve upita: ‘Tko će zavesti Ahaba da otiđe i padne u Ramot Gileadu?’ Jedan reče ovo, drugi ono. 21 Tada uđe jedan duh i stade pred Jahvu. ‘Ja ću ga’, reče, ‘zavesti.’ Jahve ga upita: ‘Kako?’ 22 On odgovori: ‘Izaći ću i bit ću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’ Jahve reče: ‘Ti ćeš ga zavesti. I uspjet ćeš. Idi i učini tako!’ 23 Tako je, evo, Jahve stavio lažljiva duha u usta svih ovih tvojih proroka, ali ti Jahve navješćuje zlo.«
24 Tada pristupi Kenaanin sin Sidkija i udari Miheja po obrazu pitajući: »Zar je Jahvin duh napustio mene da bi s tobom govorio?« 25 Mihej odgovori: »Vidjet ćeš onoga dana kad budeš bježao iz sobe u sobu da se sakriješ.« 26 Tada izraelski kralj naredi: »Uhvati Miheja i odvedi ga gradskom zapovjedniku Amonu i kraljeviću Joašu. 27 Reci im: Ovako veli kralj: ‘Bacite ovoga u tamnicu i držite ga na suhu kruhu i vodi dok se sretno ne vratim.’« 28 Mihej reče: »Ako se doista sretno vratiš, onda Jahve nije govorio iz mene.« I nadoda: »Čujte, svi puci!«
29 Ahabova smrt kod Ramot Gileada
Izraelski kralj i judejski kralj Jošafat krenuše na Ramot Gilead. 30 Izraelski kralj reče Jošafatu: »Ja ću se preobući i onda ući u boj, ali ti ostani u svojoj odjeći!« Izraelski se kralj preobuče i pođe u boj. 31 Aramejski kralj naredi zapovjednicima bojnih kola: »Ne napadajte ni na maloga ni na velikoga, nego jedino na izraelskog kralja!« 32 Kad zapovjednici bojnih kola ugledaše Jošafata, rekoše: »To je kralj izraelski!« I krenuše u boj prema njemu. A Jošafat povika. 33 A kad zapovjednici bojnih kola vidješe da to nije izraelski kralj, okrenuše se od njega.
34 Jedan nasumce odape luk i ustrijeli izraelskog kralja između nabora pojasa i oklopa. Kralj reče vozaču: »Okreni, izvedi me iz boja jer mi nije dobro.« 35 Boj je onoga dana bio sve žešći, ali se kralj držao uspravno na bojnim kolima prema Aramejcima. A navečer umrije. Krv se iz rane izlila u kola. 36 O zalasku sunčevu odjeknu glas taborom: »Svaki u svoj grad i svaki u svoju zemlju! 37 Kralj je poginuo!« Otišli su u Samariju i pokopali kralja u Samariji. 38 Njegova su kola oprali u samarijskom ribnjaku, psi su lizali njegovu krv i bludnice se ondje kupale, po riječi koju je rekao Jahve.
39 6. POSLIJE AHABOVE SMRTI
Svršetak Ahabova kraljevanja
Ostala povijest Ahabova, sve što je učinio, o kući od bjelokosti, o svim gradovima koje je sagradio, zar sve to nije zapisano u knjizi Ljetopisa kraljeva izraelskih? 40 Ahab je počinuo sa svojim ocima, a njegov sin Ahazja zakralji se mjesto njega.
41 Jošafatovo kraljevanje u Judeji
Jošafat, sin Asin, postade kraljem Judeje četvrte godine kraljevanja Ahaba, kralja izraelskoga. 42 Jošafatu bijaše trideset i pet godina kad se zakraljio; kraljevao je dvadeset i pet godina u Jeruzalemu; mati mu se zvala Azuba, a bila je kći Šilhijeva. 43 Išao je sasvim putem oca Ase, ne skrećući s njega, nego čineći što je pravo u očima Jahvinim. 44 Samo, uzvišice nisu bile uklonjene, narod je još prinosio klanice i kađenice na uzvišicama. 45 Jošafat je bio u miru s izraelskim kraljem.
46 Ostala povijest Jošafatova, pothvati koje je izveo i kako je vojevao, zar to nije zapisano u knjizi Ljetopisa kraljeva judejskih? 47 Istrijebio je iz zemlje preostale bludnice, koje su se održale iz vremena njegova oca Ase. 48 Nije bilo kralja u Edomu, nego je vladao namjesnik. 49 Kralj Jošafat sagradi taršiško brodovlje da ide u Ofir po zlato, ali nije otišlo jer se brodovlje razbilo kod Esjon Gebera. 50 Tada Ahazja, sin Ahabov, reče Jošafatu: »Neka moje sluge pođu s tvojim slugama na lađama.« Ali Jošafat to ne prihvati. 51 Jošafat počinu sa svojim ocima i sahranjen bî u gradu Davida, svoga praoca. Na njegovo se mjesto zakraljio sin mu Joram.
52 Kralj izraelski Ahazja i prorok Ilija
Ahazja, sin Ahabov, postade kraljem Izraela u Samariji sedamnaeste godine Jošafatova kraljevanja Judejom i kraljevao je dvije godine nad Izraelom. 53 On je činio što je zlo u očima Jahvinim i hodio je putem svoga oca i putem svoje majke i putem Jeroboama, sina Nebatova, koji je navodio Izraela na grijeh. 54 Služio je Baalu i klanjao se pred njim. Srdio je Jahvu, Boga Izraelova, sasvim onako kako je činio njegov otac.
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
