Post 40-42
40
1 Josip tumači sne faraonovih slugu
Poslije toga peharnik se i pekar egipatskog kralja ogriješe o svoga gospodara, kralja egipatskog. 2 Faraon se razljuti na svoja dva dvoranina, glavnog peharnika i glavnog pekara, 3 te ih stavi u zatvor, u zgradu zapovjednika tjelesne straže – u istu tamnicu gdje je i Josip bio zatvoren. 4 Zapovjednik tjelesne straže odredi Josipa da ih poslužuje.
Pošto su proveli u zatvoru neko vrijeme, 5 obojica njih – peharnik i pekar egipatskog kralja, utamničenici – usnu san jedne te iste noći. Svaki je usnuo svoj san; i svaki je san imao svoje značenje. 6 Kad je Josip ujutro došao k njima, opazi da su neraspoloženi. 7 Upita faraonove dvorane koji su bili s njim u zatvoru u zgradi njegova gospodara: »Zašto ste danas tako potišteni?« 8 Odgovore mu: »Sne smo usnuli, ali nikog nema da nam ih protumači.« Josip im reče: »Zar tumačenje ne spada na Boga? Dajte, pričajte mi!«
9 Onda je glavni peharnik ispripovjedio Josipu svoj san: »Sanjao sam da je preda mnom lozov trs. 10 Na trsu bile tri mladice. I tek što je propupao, procvjeta i na njegovim grozdovima sazru bobe. 11 Kako sam u ruci držao faraonov pehar, uzmem grožđa, istiještim ga u faraonov pehar, a onda stavim pehar u faraonovu ruku.« 12 Josip mu reče: »Ovo ti je značenje: tri mladice tri su dana. 13 Poslije tri dana faraon će te pomilovati i vratiti na tvoje mjesto; opet ćeš stavljati pehar faraonu u ruku, kao i prije, dok si mu bio peharnik. 14 Kada ti bude opet dobro, sjeti se da sam i ja bio s tobom, pa mi učini ovu uslugu: spomeni me faraonu i pokušaj me izvesti iz ove kuće. 15 Jer, zbilja, bio sam silom odveden iz zemlje Hebreja; ni ovdje nisam ništa skrivio, a baciše me u tamnicu.«
16 Kad je glavni pekar vidio kako je Josip dao dobro tumačenje, reče mu: »Usnuh da su mi na glavi tri bijele košare. 17 U najgornjoj bilo svakovrsna peciva što ga pekar pripravlja faraonu, ali su ptice jele iz košare povrh moje glave.« 18 Josip odgovori: »Ovo je značenje: tri košare tri su dana. 19 Poslije tri dana faraon će uzdići tvoju glavu i o drvo te objesiti te će ptice jesti meso s tebe.«
20 I zaista, trećega dana, kad je faraon priredio gozbu za sve svoje službenike – bio mu je rođendan – iz sredine svojih službenika izluči glavnog peharnika i glavnog pekara. 21 Vrati glavnog peharnika u peharničku službu te je i dalje stavljao pehar u faraonovu ruku, 22 a glavnog pekara objesi, kako je Josip protumačio. 23 Ipak se glavni peharnik nije sjetio Josipa – zaboravio je na nj.
41
1 Faraonovi sni
Poslije dvije godine usnu faraon da stoji pokraj Nila. 2 Iz Nila iziđe sedam krava, lijepih i debelih; pasle su po šašu. 3 Ali odmah poslije njih iz Nila iziđe sedam drugih krava, ružnih i mršavih, te stanu uz one krave na obali Nila. 4 Ružne i mršave krave požderu onih sedam lijepih i pretilih, i uto se faraon probudi.
5 Opet zaspi te usnu drugi san: sedam punih i jedrih klasova izraste na jednoj stabljici. 6 Ali, eto, poslije njih uzraste sedam klasova šturih, istočnjakom opaljenih. 7 Šturi klasovi proždru sedam jedrih i punih klasova. I faraon se probudi, i gle: bio je to san.
8 Ujutro faraon bijaše uznemiren u duši, pa pozva sve čarobnjake i sve mudrace egipatske: ispriča im faraon svoje sne, ali mu ih nitko nije mogao protumačiti. 9 Onda progovori faraonov glavni peharnik: »Moram danas spomenuti jedan svoj propust. 10 Jednom, kad se faraon razljutio na svoje službenike, mene i glavnog pekara stavio je u zatvor u zgradi glavnog upravitelja. 11 Usnusmo san iste noći, i ja i on, ali je svaki od nas usnuo san drugog značenja. 12 Onda je s nama bio neki mladi Hebrej, sluga zapovjednika straže. Ispričasmo njemu svoje sne, a on nam ih protumači: kaza svakom značenje njegova sna. 13 Kako nam ih je protumačio, tako nam se i dogodilo: mene vratiše na moje mjesto, a onoga objesiše.«
14 Faraon odmah pošalje po Josipa; izvuku ga brže-bolje iz tamnice; ošišaju mu kosu, obuku novo odijelo i on stupi pred faraona. 15 Onda faraon reče Josipu: »Usnuo sam san, a nitko ga ne može protumačiti. Čuo sam o tebi da možeš protumačiti san čim ga čuješ.« 16 »Ništa ja ne mogu«, odgovori Josip faraonu, »nego će Bog dati pravi odgovor faraonu.«
17 Onda je faraon pripovjedio Josipu: »U svom snu stojim na obali Nila. 18 I gle! Iz Nila iziđe sedam debelih i lijepih krava. Pasle su po šašu. 19 Poslije njih izađe drugih sedam krava. Bile su mršave, vrlo ružne i koštunjave. Još nikad ne vidjeh onako ružnih krava u svoj zemlji egipatskoj! 20 I sedam mršavih i ružnih krava proždru prvih sedam debelih krava. 21 Pa iako su ih progutale, nije se vidjelo da im je što u trbuhu: bile su ružne kao i prije. Uto se probudim. 22 Zatim sam u snu vidio kako na jednoj stabljici uzraste sedam punih i lijepih klasova. 23 Ali poslije njih uzraste sedam klasova zgrčenih, šturih, istočnjakom opaljenih. 24 I šturi klasovi proždru sedam jedrih klasova. Kazao sam ovo i vračarima, ali nema nikoga da mi razjasni.«
25 Onda Josip reče faraonu: »Faraonov je san samo jedan: Bog javlja faraonu što kani učiniti. 26 Sedam lijepih krava, to je sedam godina; sedam lijepih klasova opet je sedam godina. Tako je samo jedan san. 27 Sedam mršavih i ružnih krava poslije njih, a tako i sedam praznih, istočnjakom opaljenih klasova, označuje sedam gladnih godina. 28 To je ono što sam već faraonu rekao: Bog objavljuje faraonu što kani učiniti. 29 Dolazi, evo, sedam godina velikog obilja svoj zemlji egipatskoj. 30 A poslije njih nastat će sedam gladnih godina, kada će se zaboraviti sve obilje u zemlji egipatskoj. 31 Kako glad bude harala zemljom, neće se ni znati da je u zemlji bilo obilje – zbog gladi koja će doći – jer će biti vrlo velika. 32 A što se faraonov san ponovio, znači da se Bog na to zaista odlučio i da će to uskoro provesti. 33 Zato neka faraon izabere sposobna i mudra čovjeka te ga postavi nad zemljom egipatskom. 34 Nadalje, neka se faraon pobrine da postavi nadglednika u zemlji koji će kupiti petinu sve žetve u zemlji egipatskoj za sedam godina obilja. 35 Neka skupljaju od svakog žita za sedam dobrih godina što dolaze; neka s ovlaštenjem faraonovim sabiru žito za hranu i pohranjuju ga po gradovima. 36 Neka zalihe služe za hranu u zemlji za sedam godina gladi što će snaći zemlju egipatsku, tako da za gladi zemlja ne propadne.«
37 Josip uzvišen
Svidje se odgovor faraonu i svim njegovim službenicima. 38 Zato faraon reče svojim službenicima: »Zar bismo mogli naći drugoga kao što je on, čovjeka koji bi bio tako obdaren duhom Božjim?« 39 A onda faraon reče Josipu: »Otkako je sve to Bog tebi otkrio, nikoga nema sposobna i mudra kao što si ti. 40 Ti ćeš biti upravitelj moga dvora: sav će se moj narod pokoravati tvojim naredbama. Jedino prijestoljem ja ću biti veći od tebe. 41 Postavljam te, evo«, reče faraon Josipu, »nad svom zemljom egipatskom.«
42 Poslije toga skine faraon sa svoje ruke pečatni prsten i stavi ga Josipu na ruku. Zatim zaodjene Josipa odjećom od najljepše tkanine, a o vrat mu objesi zlatan lanac. 43 Vozio se on u kolima kao njegov zamjenik, a pred njim klicahu: »Abrek! Na koljena!« Tako ga postavi nad svu zemlju egipatsku. 44 Još faraon reče Josipu: »Premda sam ja faraon, neće nitko dići svoje ruke ni noge bez tvog odobrenja u svoj zemlji egipatskoj.« 45 Faraon nazva Josipa »Safenat Paneah«, a za ženu mu dade Asenatu, kćer Poti-Fere, svećenika u Onu. I Josip postade poznat po zemlji egipatskoj.
46 Josipu je bilo trideset godina kad je stupio u službu faraona, kralja egipatskog. A otišavši Josip ispred faraona, putovao je po svoj zemlji egipatskoj. 47 Za sedam rodnih godina zemlja je rađala u obilju; 48 on je – u tih sedam godina što ih je egipatska zemlja uživala – kupio od različite ljetine i hranu pohranjivao u gradove, smještajući u svakom gradu urod iz okolnih polja. 49 Tako Josip nagomila mnogo žita, kao pijeska u moru, pa ga prestade i mjeriti jer mu mjere ne bijaše.
50 Josipovi sinovi
Dok još ne nasta gladna godina, Josip imade dva sina koje mu rodi Asenata, kći Poti-Fere, svećenika u Onu. 51 Prvorođencu Josip nadjenu ime Manaše, »jer Bog je«, reče, »dao te sam zaboravio svoje teškoće i svoj očinski dom«. 52 Drugomu nadjenu ime Efrajim, »jer Bog me«, reče, »učinio rodnim u zemlji moje nevolje«.
53 Sedam godina obilja koje je uživala zemlja egipatska dođe kraju, 54 a primače se sedam gladnih godina, kako je Josip prorekao. U svim zemljama bijaše glad, a u svoj zemlji egipatskoj bijaše kruha. 55 A kad je i sva zemlja egipatska osjetila glad, puk zavapi faraonu za kruh; a faraon reče Egipćanima: »Idite k Josipu i što god vam rekne, činite!« 56 Kad se glad proširi po svoj zemlji, Josip rastvori skladišta te je Egipćane opskrbljivao žitom, jer je glad postala žestoka i u zemlji egipatskoj. 57 Sav je svijet išao u Egipat k Josipu da kupuje žita, jer je strašna glad vladala po svem svijetu.
42
1 Josipova braća dolaze u Egipat
Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: »Što tu zurite jedan u drugoga? 2 Čujem da ima žita u Egiptu. Otiđite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na životu i ne pomremo.« 3 Tako desetorica Josipove braće siđoše da nabave žita iz Egipta. 4 Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. »Da ga ne bi zadesila kakva nesreća«, govorio je. 5 Među onima koji su išli nabavljati žito, jer u zemlji kanaanskoj vladaše glad, bijahu i sinovi Izraelovi.
6 Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio žito svemu svijetu. Dođu tako i Josipova braća i poklone mu se licem do zemlje. 7 Josip prepozna braću čim ih ugleda, ali se prema njima vladao kao stranac i oštro im govorio. Zapita ih: »Odakle dolazite?« Odgovore: »Iz zemlje kanaanske došli smo da kupimo hrane.« 8 Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. 9 Josip se sjeti snova što ih je o njima sanjao. I reče im: »Vi ste uhode! Došli ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje.« 10 Oni mu odgovore: »Ne, gospodaru! Tvoje su sluge došle da nabave hrane. 11 Svi smo sinovi jednog oca; pošteni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode.« 12 On će im opet: »Ne, nego ste došli da izvidite slaba mjesta ove zemlje.« 13 Nato oni uzvrate: »Nas, tvojih slugu, bijaše dvanaestorica braće – sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmlađi je sad s ocem, a jednoga više nema.« 14 No Josip im dobaci: »Onako kako sam vam već rekao: vi ste uhode! 15 Ovako ću vas iskušati: odavde, tako mi faraona, nećete izići ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo! 16 Pošaljite jednoga između sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako ću iskušati vaše riječi i vidjeti je li u vas istina ili nije. Inače, tako mi faraona, vi ste uhode!« 17 Potom ih baci u zatvor na tri dana. 18 Treći im dan reče Josip: »Izvršite to, i ostat ćete na životu, jer sam ja čovjek bogobojazan. 19 Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite žito svojim izgladnjelim domovima. 20 Poslije toga dovedite mi svoga najmlađeg brata, tako da se obistine vaše riječi te da ne izginete.« Oni pristanu. 21 Zatim je jedan drugom govorio: »Jao nama! Stiže nas kazna zbog našega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo uslišali. Stoga nas je ova nevolja snašla.« 22 Ruben im odvrati: »Zar vam nisam govorio: Ne ogrešujte se o mladića! Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv.« 23 Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tumača. 24 On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraše s njima. Onda izdvoji Šimuna između njih i naredi da bude svezan na njihove oči.
25 Povratak Jakovljevih sinova u Kanaan
Potom Josip zapovjedi da im vreće napune žitom; da svakome njegov novac metnu u vreću i da im daju poputninu. Tako im učine. 26 Tada oni natovare žito na svoje magarce i krenu odande. 27 Kad na prenoćištu jedan od njih otvori svoju vreću da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vreći. 28 »Moj je novac vraćen!« – povika braći. – »Evo ga u mojoj vreći!« Zadrhta srce u njima. Zgledaše se, uplašeni, i rekoše: »Što nam ovo Bog uradi!«
29 Došavši k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaše mu sve što ih je snašlo. 30 »Čovjek koji je gospodar one zemlje«, rekoše, »oštro nam je govorio i optužio nas kao uhode. 31 Pošteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode. 32 Bilo nas je dvanaestorica braće, sinovi istog oca, ali jednoga više nema, dok se najmlađi sad nalazi s našim ocem u zemlji kanaanskoj. 33 Ali čovjek koji je gospodar one zemlje reče nam: ‘Ovim ću doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite. 34 Onda mi dovedite svoga najmlađeg brata, tako da znam da niste uhode, nego pošteni ljudi. Poslije toga vratit ću vam vašeg brata, i vi ćete se moći slobodno kretati u ovoj zemlji.’«
35 Kako su praznili svoje vreće, svaki nađe u vreći svoju kesu. Opazivši to, zapadoše u strah – i oni i njihov otac. 36 »Mene vi ostavljate bez djece!« – reče im njihov otac. – »Josipa je nestalo, Šimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!«
37 Onda Ruben reče svome ocu: »Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja ću ti ga vratiti!« 38 »Moj sin neće s vama!« – uzvrati on. – »Njegov je pravi brat već mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol.«
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
